(oktobar 2002.)

 << Prethodna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |Sledeća >

GLAVA 1: UVOD

Slika 1

Da li ste ikad zapazili, vozeći prema nekom velegradu, kako gradska svetla osvetljavaju nebo iako ste još mnogo kilometara daleko? Ovaj efekat, nazvan svetlosno zagađenje, predstavlja kumulativan rezultat stotina, hiljada, pa i desetina hiljada loše projektovanih i neodgovarajuće postavljenih uličnih svetiljki, bilborda i svetiljki pored puta, rasvete komercijalnih i industrijskih zgrada, kao i rasvete u stambenim delovima. Međunarodno udružanje za tamno nebo (IDA – International Dark-Sky Association) procenjuje da je čak 50% svetla koje proizvede noćna rasveta izgubljeno jer je usmereno put neba, umesto prema tlu, gde za njim postoji potreba. Slika 1 nudi dramatično svedočanstvo o rasipništvu kada je vanjsko osvetljenje u pitanju, pošto se svi veći i nekoliko manjih gradova u Sjedinjenim državama i Kanadi lako mogu identifikovati. Sa ove fotografije je teško dokazati da je spoljnje noćno osvetljenje postavljeno da prvenstveno svetli prema tlu!

Još od energetske krize sedamdesetih, spoljašnje osvetljenje je dobilo na značaju kao ključna komponenta oblikovanja okoline. U prošlosti, slabo projektovano osvetljenje je moglo biti kompenzovano pojačanjem intenziteta osvetljenja, ali današnja svest o potrebi za očuvanjem energije je stvorilo potrebu da se noćno osvetljenje koristi razumno i efikasno. Dok je nekad bilo prihvatljivo da se koristi 3 do 5 W po kvadratnoj stopi (oko 35W po m2) da bi se osvetlila spoljašnost zgrade, današnje preporuke u nekim delovima SAD podrazumevaju obavezu ograničenu na manje od 1 W po kvadratnoj stopi (10 W po m2). Sa takvim ograničenjima rasveta mora biti projektovana i postavljena razborito, ili će mogućnosti da se izvedu vizuelno zahtevni zadatci biti ozbiljno umanjene.

Delotvorna upotreba vanjskog osvetljenja može da pruži velike uštede u novcu i energiji. Novi, mnogo usavršeniji uređaji za osvetljenje, ili rasvetna tela, koja nam danas stoje na raspolaganju, pružaju nam znatno veću količinu svetla po jedinici utrošene energije. Većina novijih instalacija nude bolju kontrolu osvetljenja, usmeravajući ga više prema tlu gde je ono i najpotrebnije, pre nego da ga rasipaju u vis i prema nebu. Zamena starih instalacija novim svetlosnim telima može znatno da poveća efikasnost. Grad Tucson u Arizoni pruža primer o uspehu prelaska na mnogo efikasnija svetlosna tela. Posle zamene stare ulične rasvete za novu smeštenu u kućišta koja su bila usmerena prema dole, elektrodistribucija Arizone je izračunala da je grad ostvario uštedu na godišnjoj potrošnji energije u iznosu od 2 miliona dolara.

Svrha ovog projekta o izvedbi osvetljenja je dvostruka. Prvi deo je finansijska revizija i studija troškova da bi se pokazalo rasipništvo komercijalne, industrijske, stambene i javne rasvete ispitivanjem sadašnje rasvetne tehnologije i poređenje istih sa rasvetnim telima iz prošlosti. Drugi deo ovog projekta predlaže rasvetne sisteme koji još efikasnije koriste energiju, a mogu se primeniti u malim gradovima. Za cilj ove studije, ja sam izabrao da preoblikujem spoljnji rasvetni sistem Nacionalne laboratorije Brookhaven. Istraživanje će uporediti projektovanu cenu nove rasvete sa procenjenim doprinosom u uštedi energije.

 << Prethodna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | Sledeća >

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh