(oktobar 2002.)

Glava 2: Nauka o osvetljenju

<< Prethodna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | Sledeća >

Tehnika osvetljavanja

Na raspolaganju imamo nekoliko različitih tipova i modela rasvetnih tela. Neka su uočljivo štedljivija od drugih. Ispod je kratak prikaz najpopularnijih tipova svetlosnih izvora koji su u upotrebi danas.

Standardna sijalica sa usijanim vlaknom je danas najuobičajeniji izvor svetla za unutršnje osvetljenje. Ona proizvodi svetlost tako što se kroz vlakno ili žicu propušta električna struja. Otpor vlakna koji ono pruža struji elektrona uzrokuje veliki porast temperature vlakna, prouzrokujući da se ono užari, tj. počne da sija. Za vlakno se koristi tungsten, pošto nijedna supstanca nije toliko efikasna u pretvaranju električne energije, kada se imaju u vidu vek trajanja i cena.

Uprkos popularnosti, operativna efikasnost standardne sijalice sa užarenim vlaknom je čini lošim izborom kao izvora svetla. Sijalica od 100W, koja emituje 1750 lumena, ima efikasnost od

K=1750/100=17,5lm/W

Testovi kojim je izmeren radni vek tih sijalica pokazuje da je on prosečno 750 sati. Stoga, u situaciji kada treba da sija 11,23 sata, takva sijalica će svetleti (izraženo u godinama):

Br.godina=radni vek/traženi broj sati rada za god.=
=750/4100=0,18 godina=2meseca (2,2)

Niska cena same sijalice nije dovoljna protivteža njihovom kratkom veku i niskoj efikasnosti. Kao rezultat imamo da se one retko koriste za rasvetu na putevima. Umesto njih, ovde se koriste drugi, mnogo efektivniji (premda u startu skuplji) izvori svetla.

Fluorescentne svetiljke su prvi put bile prikazane 1938. na Svetskom sajmu u New York-u. One rade na principu prolaska električne enrgije kroz razređeni argon i malu količinu sitnih kapljica žive. Živa isparava tokom čega se zrači UV energija. Tanak sloj fosfora na unutrašnjoj strani zida sijalice, pod uticajem energije UV zračenja, počije da emituje vidljivu svetlost.

Fluorescentne svetiljke su vrlo efikasne u pogledu proizvodnje svetlosti. Podsećanje iz gornjeg primera: sijalica od 100W proizvodi 1750 lumena. Poređenja radi, fluorescentna lampa od 40W emituje 3150 lumena. Da bi izračunali efikasnost ovih lampi, moramo u razmatranje uzeti i njihov “balast” (količinu električne energije potrebnu za samo startovanje fluorescentnih cevi, a ne pretvara se u svetlost). Ako pretpostavimo da je “balast” 14W, ukupna efikasnost će biti:

K=3150/(40+14)=58.3 lumena/W

Efikasnost sistema može biti poboljšana upotrebom dve ili tri lampe u sistemu. Sistem od dve lampe, koji troši 92W, povećava efikasnost na 68,5 lumena/W, dok sistem od tri lampe, uz potrošnju od 140W, daje 67,5 lumena po W.

Dalje, radni vek fluorescentnih lampi je mnogo duži nego kod sijalica sa užarenim vlaknom. Gore pomenuta lampa od 40W ima vek od 20 000 sati. Ako pretpostavimo radni period od 11,23 sata dnevno, lampa od 40W će trajati, prema već prikazanoj formuli, skoro 4,9 godina.

Slika 3: Kako ambijentalna temperatura utiče na fluorescentne lampe (Zasnovano na podatcima General Electric Lighting). Brojevi nisu okrugli jer su nastali preračunavanjem °F u °C.

Uprkos svojoj privlačnoj efikasnosti i ceni radnog veka, fluorescentne lampe nisu šire prihvaćene za spoljnu rasvetu. Razlog leži u tome što na njih u velikoj meri utiče ambijentalna temperatura, kako je to prikazano na slici 3. One su najefikasnije kada je temperatura vazduha koji ih okružuje oko 80°F (27°C). Udaljujući se od ovog uskog temperaturnog raspona, njihov učinak pada drastično. Premda se, upotrebom većeg startnog napona može poboljšati njihovo startovanje na temperaturama i od -20°F (-29°C), to nam ništa ne pomaže da nadoknadimo drastičan pad efikasnosti isijavanja.

 << Prethodna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | Sledeća >

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh