|
|
| am@astronomija.co.yu |
Kamp
Astronomski kamp na Iriskom vencu
Tabele: ucesnici, instrumenti....
- kamp
- Nezaboravna astronomska noc 17-18.08.2001 godine
|
Jedna od astronomskih nocci koje nikad neccu zaboraviti, je nocc boravka na Prvom Fruskogorskom astronomskom kampu (17-19.08.2001). Pocetak ovakvog druzzenja sezze u avgust prosle godine, kada smo nas nekolicina (Sasa Zorkic, Aca Ilicic, Bata Djuric i moja malenkost, Dragan Miladinovic) organizovali "astronomsku zzurku" u trajanju od par sati (prekinutu zbog kisse) a koja je medju nama ostala zapamccena po par sati posmatranja kristalno prozirnog neba, po dogovoru da takva druzenja postanu cesca, a citava prica imala je i kulinarsku podrsku u vidu cevapa sa rostilja.
Mesto odrzzavanja astronomskog kampa, - kod spomenika na Iriskom Vencu, Fruska gora, (lat: 45 o 09'17" long: 19o 50' 33") nije bas idealno u astronomskom smislu, jer je vidno polje sa istoka i zapada organiceno visokim crnogoricnim drvecem, u visini od najmanje 30-40 stepeni, a sa severa svetlosnim fonom (zagadjenjem) Novog Sada u istoj visini, ali zato zenit, jug, i ostatak vidokruga, svojim kristalno prozirnim nebom i obiljem zvezda jednostavno oduzima dah. Sa druge strane mesto je idealno za kampovanje, pa smo doneli odluku da ovakva druzenja postanu tradicionalna. Obzirom da svaka tradicija zahteva da bude obnavljana svake godine, nama, idejnim tvorcima iste, nije preostalo nista drugo nego da isti "feeling" i ove godine ponovimo. I konacno, dogovor je pao: prvi vikend bez mesecine u drugoj polovini avgusta.
|
|
Moram priznati da sam sam pocetak astro kampa 2001 propustio iz privatnih neotklonjivih razloga, tako da je on za mene poceo tek oko 22.00 sati dana 17.08.2001, kada umalo, u nocci mracnoj kao u rogu, nisam promassio mesto sastanka. Na svu srecu Sasina (Zorkic) baterijska lampa je bila dovoljan znak da, prilagodjavajuci se mrklom mraku, u njemu otkrijem ekipu od 10-tak entuzijasta koji su se sa par teleskopa vec uveliko bili rasprsili po poljancetu. Posmatracki uslovi (osim vec spomenutog suzenog vidokruga) bili su gotovo idealni, skolski primer kristalno cistog neba, sa vidljivim zvezdama do skoro 6-te magnitude. I najboljem poznavaocu astrognozije, na ovakvom mestu u prvi mah nije jednostavno da se orijentise na nebu, i odmah prepozna sva sazvezdja, jer su ona, posmatrana sa tog mesta bitno drugacija zbog obilja "novih" - vidljivih zvezda u vidnom polju, koje su inace neuhvatljive golim okom u uslovima posmatranja zvezdanog neba iz gradske sredine, i potrebno vam je izvesno vreme da se na to naviknete.
|
|
Na okupu su, u pratnji pomenutih entuzijasta bili i divni opticki instrumenti: Jedan "Meade" 8-inccni teleskop na profesionalno izradjenoj ekvatorijalnoj montazzi, vlasnistvo "ADNOS", jedan 4,5 incni "Bresser", vlasnistvo momka iz Beograda Milana Guccicca, nekoliko dvogleda, kojima se ubzo pridruzzio i moj 6 incni Newton na nekoj vrsti ekvatorijalne montazze.
Svako od posmatracca je imao u glavi vec unapred smisljenu listu objekata za posmatranje.
Krenuli smo sa Kometom Linear 2001 A2, koju smo zahvaljujuci svezim podacima o njenom polozzaju, memorisanim u vijugama Ace Ilicica, relativno lako pronassli dvogledima u sazvezdju Strelice (Sagitta), koja je sa zvezdama SAO 88276 (magn.6.3) i SAO 88433 (magn. 6.2) ccinila gotovo pravougli trougao, sa kometom u temenu pravog ugla. Medjutim, kada smo pokussali da je uhvatimo teleskopima, to nam nije poslo za rukom. Nakon bezuspesne potrage za njom u okularima teleskopa, svako je krenuo nekim svojim posmatrackim putem, pozivajuci ostale da pogledaju interesantan objekat koji su upravo fokusirali.
Laguna (M8) - moj omiljeni objekat, M 31 - u Andromedi i HI-HA objekat u Perseju videli su se golim okom. Lako smo u teleskopu ADNOS-a uocili i pratioca Andromedine galaksije M110, ali taj sam objekat i ranije posmatrao iz Novog Sada svojim teleskopom.
Kvalitativni pomak u astronomskom dozzivljaju te nocci nastao je dolaskom nasseg prijatelja Branislava Bate Djuricca iz Beograda, koji je sem svog predivnog, rucno pravljenog 8 incnog teleskopa Dobsonove montazze, doneo i jednu tehnicku novotariju, koja do tada nije bila prisutna u nassim astronomskim seansama. Naime u pomoc nam je priskocio Batin lap-top racunar, na koji smo instalirali "Hello Northern Sky", i pravi dozivljaj je mogao da pocne. U jednom momentu doslo je i do komicne situacije u tom smislu, obzirom da su se svi sjatili oko racunara, a teleskopi "zvrjali" napusteni na ledini. No, srecom, brzo se sve vratilo na svoje mesto. Zahvaljujuci tom racunaru , posmatranje je krenulo drugim tokom. U memoriji racunara pronalazili smo interesantne objekte koji su se u tom vremenskom momentu mogli videti na nebu (uglavnom NGC objekte). Tu je posebno agilan bio Ratko iz ADNOS-a, otkrivajuci svojim predlozima interesantnih objekata veliko posmatracko iskustvo i poznavanje neba.
Neki od prisutnih (Milan Guccic) su koristili idealne uslove da utreniraju Mesijeov Maraton, i mislim da sledece godine ima dobre sanse da osvoji MM.
Uran sam lako pronassao uz pomoc dvogleda, a kasnije i u okularu teleskopa i buduci da sam ga posmatrao i dve prethodne veceri, bio je vidljiv njegov pomak u odnosu na okolne zvezde u Capricornu. Medjutim za pronalazzenje Neptuna nam je ipak dobro dossao lap-top.
Jedan od najinteresantnijih objekata koje smo uz pomoc lap-topa pronasli najpre na karti neba, a odmah zatim i u okularu Batinog sjajnog teleskopa je Saturn nebula, objekat relativno slabog sjaja, koji ja mojim 6 incnim teleskopom nisam uspeo nikad da ulovim posmatranjem iz grada.
U jednom momentu razvila se i diskusija o tome koji je instrument pogodniji za astronomiju: dvogled ili teleskop. Iako su se prisutni podelili u dva dijametralno suprotna tabora, zakljucak je, barem meni, jasan. Oba instrumenta su neophodna i nadopunjuju se, i odabir instrumenta zavisi samo od posmatracevog izbora objekata za posmatranje. Meni licno, veoma je prijalo posmatranje uz pomoc dvogleda, jer je letnje juzno nebo (Sagittarious sa okolinom) bogato M-objektima, cija se lepota cesto moze sagledati jedino u ssirem vidnom polju, a tu je dvogled nezamenljiv.
U obilju interesantnih posmatranja, noc je ubrzano protekla i negde oko o4.oo casa ujutru, nakon sto je Bata otisao, umorni , zadovoljni i puni utisaka, malo smo prilegli da se odmorimo.
Naravno, za dorucak su bili vec neizbezni, tradicionalni cevapi sa rostilja.
Na zalost, drugoj posmatrackoj noci astronomskog kampa 2001 nisam mogao prisustvovati, tako da sam propustio iskustvo posmatranja kroz 10 incni teleskop.
Po cemu cu pamtiti druzenje na astronomskom kampu Fruska Gora 2001?
Po prijatnom i zanimljivom druzenju i novim poznanstvima sa ljudima istog intersovanja,
Po fantasticno vedrom i prozirnom zvezdanom nebu, i obilju vidljivih zvezda,
Po nizu opazenih objekata koje ranije nisam posmatrao,
Po novom iskustvu o prodoru tehnologije u astronomiju (lap-top),
Po lepoti jutra na planini.
Na kraju vredi spomenuti i jednu propustenu priliku da se proslavimo. Naime u noci o kojoj sam u ovom tekstu govorio, (subota ujutru oko 3.30) otkrivena je nova kometa (p/2001 Q2 Petriew- nazvana po otkrivacu Vance Petriev-u) u sazvezdju Bika (Taurus) 11-te magnitude. Kometa je bila "dostizna" teleskopima kojima smo raspolagali u idealnim posmatrackim uslovima kakvima smo raspolagali, i nalazila se u delu neba kojeg smo se u posmatranju dotakli. Obzirom da smo imali na raspolaganju lap-top, opremljeni programom sa "svezim" podacima, da smo kojim slucajem opazili maglicast objekat. . . lako bi smo utvrdili da je u pitanju novi, nepoznat objekat. Odatle do astronomske slave delio bi nas samo jedan e-mail Internacionalnoj Astronomskoj uniji.
Vedro nebo. . .
U Novom Sadu, 24.08.2001