yuam@iname.com

Kamp

Astronomski kamp na Iriskom vencu

Tabele: ucesnici, instrumenti....

Sugestije za
osmatranje

Nezaboravna noc

Fotografije

kamp

---

Iriski venac - avgust 2001

               

Spomenik na Iriskom vencu. Detalj sa veceg crteza [17 Kb]

Desetak kilometara juzno od Novog Sada, na Fruskoj gori, nalazi se Iriski venac. Pre nekoliko decenija na tom vencu podignut je monumentalni spomenik palim borcima u vreme drugog svetskog rata. Glavni deo spomenika cini visoki stub na cijem vrhu stoji statua mlade Vojvodjanke sa uzdignutim rukama. Te ruke treba nesto da simbolizuju, ali ruku na srce, devojka kao da radi neku figuru sa sletske vezbe. I svakako boluje od akromegalije posto su joj sake neprirodno i ruzno velike. Srecom, retko ko i gleda u vrh spomenika.

A odmah iza spomenika pruza se divna poljana oivicena hrastovom i borovom sumom. Tu, na toj poljani 17. avgusta 2001. u petak podigli smo nas mali astronmski kamp. U osmatrackom pogledu mesto nije idealno jer sa severa nebo osvetljavaju svetla Novog Sada, medjutim nas je interesovalo juzno nebo. Sem toga ovo mesto lako su mogli da nadju gosti koje smo ocekivali.

dan prvi

Stigli smo oko sedam sati popodne i sledeca dava sata proveli u podizanju satora, montiranju teleskopa i gledanju neba. Vremenske prognoze su bile dobre, Mesec je vec zasao - a i da nije onako "mator" (28-mi dan) ne bi nam smetao. Oko pola devet jedan bljestavi satelit (bar -2^m) lagano je preleteo iznad nasih glava.  Medjunarodna svemirska stanica? Ostavili smo da to resavamo kasnije.

Noc se nije sasvim spustila a vec je bilo jasno da ce biti ona prava. Nebo je bilo kristalno cisto, Mlecni put je gotovo doticao horizont, bili smo odusevljeni. Oko deset sa autoputa BG-NS javio se Bata. Kaze uskoro stize i, da, da, vidi da je nebo divno. Uskoro iz Novog Sada stize i Dragan sa svojom opremom.

Onda je pocela trka. Svako se zurio da vidi sto vise, narocito ono sto do sada nije uspeo. Nastalo je dovikivanje: "Gde je M 73?", "Je li neko nasao M39?", "Gde je Uran, gde je Uran?", "Pa evo tu je ispod ruke" (ruke mlade Vojvodjanke).... I tako celu noc.

Prilazili smo Batinom laptopu i prevrtali karte u Red Shift i HNS programima, klecali nad mapama i uz ckiljave lampe trazili neke NGC-ove, eMove - i sasvim zaboravili da jos od rucka nista nismo jeli.

Jutarnja vecera [12 Kb]

U pola cetiri, u manastiru Hopovo oglasila su se jutarnja zvona, zricci su posustajali pred pesmom ptica.

Onda ja pocelo da svice. Potpalili smo vatru da spremimo veceru.

dan drugi

Preko dana spavali smo, neko u satoru, neko napolju u halodovini, pricali smo i spremali se za sledecu noc. Dragan je otisao kuci da kreci.

Popodne dosao je Radovan. Radovan je cudo od coveka. Traktorista je. Zivi u Maglicu i tamo za neku zadrugu vozi traktor. Ali cim nadje vremena on uveze malo stvari na svoj sportski bicikl i odlazi. Ili seda na prvi voz i putuje. Svuda. Njega sve zanima, on je ronilac, biciklista, jedrilicar, planinar i ko zna sta jos. Nedavno je kupio dobar astronomski dvogled a raspituje se i za teleskop.

Upravo stigao iz Crne Gore gde je sa nekom ekipom ronio. Umoran je te posle kratkog pozdrava on siri svoju mrezu za ljuljanje upredenu od kanapa tako tankog da cela moze u saku da stane, zatim leze i sledeceg trenutka vec spava.

Jeli smo dinje i cokolade. Ko je zeleo vozio je Ivanom planinski bicikl po poljani i sumskim stazama. Ratko je gotovo ceo dan proveo klececi, povijen nad zvezdanim kartama.

Pred vece stigao nam je nas novi poznanik. To je Dimitrije, simpatican momak, brucos na tehnoloskom fakultetu. Pre neki dan je kupio od Lajosa iz Subotice mocnu desetku. Medjutim teleskop nikako ne moze da namesti kako valja. Nasi momci otkrivaju u cemu je problem: teleskopu fali tezi kontrateg i za nekoliko milimetara treba da se skrati leziste za okular. Dve lako otklonjive greske - ali ne danas. Steta. Bas tada se iz Subotice javlja Lajci da cuje kako radi novi teleskop.

Utom se vec i mrak uhvatio i nasa opticka artiljerija pocinje da radi. Opet vijamo eM-ove i en-ge-ce-ove.... Kad se ko zamori legne na cebe i otspava jedan sat.

U pola cetiri cuju se zvona sa Hopova, zatim veceramo.

Ujutro svi smo veseli. Skupljamo lagano stvari, sklapamo opremu, pakujemo satore. U pola jedan kupimo otpatke u kese. Radovan je zajahao svoj bicikl i otisao na neko drugo zanimljivo mesto. Videcemo ga opet na nekom astronomskom okupljanju.

Onda odlazimo i mi. Pratimo Beogradjane na voz.

Kraj.

Sutradan od Ace mejlom stize ova poruka:

[avgust 2001.]

vrh