Amerikanci - Rusi; ISS
....Amerikanci jednostavno imaju jaku propagandu za svoju
tehniku, neke stvari čak znaju da preuveličavaju, pa i nije
čudo što svi
znaju samo o njima. Evo, pre neki dan sam na CNNu gledao neku emisiju u
kojoj su, između ostalog, pričali o ISS i to takvim tonom kao da je sve
to potpuno njihovo. Kao da Evropljani i Japanci nisu ništa za to
napravili. Kao da Rusi nisu napravili sve najvažnije sisteme na stanici
(između ostalog solarnu centralu, sisteme za održavanje
života itd). Ne
znam da li ste upoznati, ali Amerikanci su za potrebe svojih astronauta
na ISS razvijali potpuno nov WC, umesto da koriste već gotov Ruski, koji
se sasvim OK pokazao tolike godine na Miru i još uvek je bolji (američki
zna da pravi velike probleme :))!
Politika, ipak, radi svoje. Zašto koristiti nešto
što već postoji a
nije naše, hajde da bacimo milijarde dolara i razvijemo to isto iz
početka pa neka bude i lošije. Raketa nosač Energija je mogla da iznese
ISS iz samo 3-4 leta (nosivost 155t) ali su Amerikanci insistirali da se
delovi stanice iznose šatlovima i Protonima (25t) i sklapaju u orbiti...
Glupost...
***************
Mars
...Enegrija je planirana kao raketa koja će, u
delovima, izneti budući transplanetarni brod u orbitu. Istoimena
agnecija, RSC Energija (glavna Ruska kosmonautička agencija) još od
1960. godine razvija koncept leta na Mars. Svetlosnim godinama su
odmakli dalje od Amerikanaca koji još uvek nemaju ni jasan koncept ali
se stalno prave važni kako će, eto, za 20 godina biti na Marsu (sad su,
ako se ne varam, put odložili čak i posle 2030). Poslednja verzija
koncepta koji je RSC Enegrija pretstavila 1999. godine predviđa brod sa
ogromnim 700 m u prečniku solarnim krilima, električne motore (koji bi
se napajali preko tih krila što otklanja problem transporta goriva koje
praktično treba da se nosi samo za lendere), 6 članova posade, dva
lendera (jedan za spuštanje ljudi, drugi servisni koji spušta opremu), 2
godine trajanje putovanja od čega 1 mesec boravka orbiti oko Marsa (7-10
dana na površini). Da sad ja ne pričam previše o tome, osnovni podaci o
konceptu se nalaze na zvaničnom sajtu
www.energia.ru pa pogledajte. Zvaničan sajt
rakete nosača Energija (na engleskom) je na
http://www.energia.ru/english/energia/launchers/vehicle_energia.html
i tu su date sve njene moguće primene, uključujući i "Marsovsku".
|
Do Marsa i nazad:
1. Ubrbzanje u Zemljinom gravitacionom polju (3 meseca).
2. Putovanje do Marsa pomoću električnih pogonskih motora (8
meseci).
3. Usporavanje u Marsovom gravitacionom polju (1 mesec).
4. Rad u orbiti oko Marsa i na površini planete (1 mesec)
5. Ubrzavanje u Marsovom gravitacionom polju (1 mesec)
6. Putovanje do Zemlje pomoću električnih pogonskih motora (7
meseci).
7. Usporavanje u Zemljinom gravitacionom polju (3 meseca).
Crvena orbita je orbita Marsa, a plava orbita Zemlje. |
Rusi, inače, sasvim osnovano tvrde da kad bi ovog trenutka dobili
stabilna finansijska sredstva da bi za najviše 10 godina krenuli ka
Marsu. Njihova ponuda za saradnju sa svim zainteresovanim stranama,
posebno sa NASA-om, stoji uvek otvorena ali Amerikanci i ne pomišljaju o
tome (što je i razumljivo jer bi priznali koliko u stvari kasne za
Rusima).
Ta cela priča meni je iuzetno tužna. Jedni imaju puno para ali mršavo
iskustvo lošu ili još nerazvijenu tehniku, drugi imaju veliko iskustvo,
odličnu tehniku već danas ali nemaju ni prebijene pare da je upotrebe...
***************
Budžet
...Naravno, nikako ne pocenjujem Amerikance.
Njihova dostignuća su zaista veoma velika. Ali, sasvim odgovorno tvrdim
da su _morali_ da urade više; da bi Rusi da su imali tolika sretstva
uradili više!
Pogledajte, samo, koliko milijardi NASA dobija godišnje! To je da se
normalnom čoveku digne kosa na glavi. Nije ni čudo što su milioni hipika
protestvovali protiv Apolo projekta smatrajući da bi te pare mogle da se
upotrebe za mnogo bolje stvari, na Zemlji. Evo, posle nesreće Kolumbije
dobijaju još veći budžet!
Rusi, sa druge strane i ne smeju da kažu koliko para izdvajaju za
svemirski program. Ne smeju jer bi ih bilo sramota! I posle svoje duge
pretrage nisam uspeo da nađem koliki je godišnji budžet Energije i
Rosiaviokosmosa.
Naravno, ovakvo stanje sa obe strane je sasvim normalno. Neću ni da
pokušam da objasnim koliko je katastrofalna bila ekonomija u SSSRu,
koliko je na glupim i neefikasnim temeljima počivala. Amerika, s druge
strane ima izuzetno jaku ekonomiju koja može da izdvoji velika sretstva.
Opet ne želim da objašnjavam na čemu se ta ekonomija oslanja ali ako
imate dovoljno para vi možete imati i bilo šta.
S druge strane, možda najbolje što je SSSR uradio je to što je
izuzetno forsirao obrazovanje stanovništva. To je ostavilo svoj
pozitivni trag i danas. Tamo je svako mogao da stekne kvalitetno
obrazovanje bez i jedne jedine uložene rublje! Knjige su praktično
besplatne! To i te kako ima uticaja na kvalitet znanja širokih masa.
Recimo, rusi su fanatični čitači!!! Tamo na svakom ćošku, na svakom
mestu možete videti ljude svih društvenih staleža, svih opredeljenja
kako čitaju! U metrou, na ulici, u autobusu - svugde. Na zapadu je
obrazovanje uvek bilo jako skupo. A tu je i tendencija, posebno u
Americi da ne stvaraju svoje stručnjake već da ih uvoze. Zašto da plaćaš
skupo obrazovanje amerikancu kad za džabe možeš da dovedeš već
obrazovanog Rusa?
Samim tim, ja sasvim odgovorno tvrdim da Rusi u intelektualnoj
prednosti. Da bi oni sa tim parama koje imaju Ameri napravili čuda!
Sreća; Tupoljev
AM: Rusi su se, čini se, mnogo oslanjali na
sreću i
išli su na "o-ruk" sistem, samo da se zadivi svet.
O, da! Ovo je definitivno tačno! Postoji milion stvari u kome su Rusi
bili prvi ali ni jedan projekat nije dugo opstao posle toga. Jednostanvo
i nije planirano da opstane dugo već samo da bude prvi i moćan. Meni je
najdraža "trka" za prvim supersoničnim putničkim avionom između SSSRa i
Francuske/Britanije, odnosno između Tupoljeva sa svojim Tu-144 i
Aérospatialea/BAca sa svojim Konkordom. Tu-144 je bio prvi supersonični
putnički avion koji je poleteo. Prvi je i probio zvučni zid, prvi je i
ušao u upotrebu. Pravljen je da bude brži, veći, sa većim doletom. Malo
ljudi to zna, svi misle da je Konkord jedini avion na tom polju.
Međutim, Tu-144 je leteo svega dve godine, pokazao se izuzetno loš,
skup, neefikasan, strašno neudoban za putnike pa je i povučen. Projekat
je dodatno sahranilo i to kad se prvi Tu-144 koji je pretstavljen
međunarodnoj javnosti na aeromitingu u Parizu srušio prilikom
demonstracionog leta pred očima 300 hiljada ljudi i gomilom TV kamera.
Kasnije je utvrđeno da je za to kriv pilot (što je živa istina) ali u to
Rusi tada nikoga nisu mogli da ubede. Konkord, evo, leti preko
dvadeset
godina. Do duše, nije ni to sjajna letilica a da ne govorimo o njenoj
ekonomičnosti (karta London-Njujork košta 5900$) i danas leti samo
zbog prestiža ali je on od samog početka pravljen sa namerom da traje.
Sad, više je razloga što supersonična avijacija nije zaživela (samo 16
Konkorda i 14 Tu-144 je proizvedeno) ali o tome neki drugi put.
|
Tupoljev 144 |
|
Konkord |
No, projekata koji su planirani samo da zadive
svet bilo je na svim stranama. Pa zar i većina stvari koje su ljudi
napravili od piramida do danas nisu prvenstveno planirane da zadive svet
pa tek onda da imaju neku svrhu?:)
Međutim, što se kosmonautike tiče tu su Rusi imali dobru i jasnu
strategiju i mnogo realnije projekte. Recimo, projekat dužeg boravka
ljudi u svemiru (neophodan za kasnije misije ka udaljenim planetama, pre
svega ka Marsu) za koji je razvijen i lansiran čitav niz Saljut
svemirskih stanica da bi, na kraju, sve to bilo krunisano stanicom Mir i
danas nastavilo da živi kroz ISS. Tu se ja uvek zapitam zašto
Amerikanci nisu eksperimentisali više sa tim.
Osim Skajlaba oni nisu imali ni jednu svemirsku stanicu! Prva iskustva
sa višemesečnim boravkom u orbiti imali su tek na Miru.
(Više rofotografija:
www.airliners.net i
www.planepictures.net
)
Ambalaža
AM: A u jednoj TV emisiji pre nekoliko godina
imali smo prilike da vidimo i rusku letelicu koja
je bila nemnjena za spuštanje na Mesec. To je bilo jadno gledati, to je
običan kontejner sa nešto šrafova. Doduše emisija
je bila američka.
O sovjetskom programu ljudi na Mesecu postoji toliko urbanih legendi
da normalan čovek zaista ne može da kaže, niti da pretpostavi, šta se u
stvari dogodilo, šta je istina. Zato piče vezane za to treba uzimati sa
veoma velikom distancom, posebno ako dolaze sa zapada.
Ovo me potseti na nešto što su Amerikanci jako dobro primenili.
Njihova propaganda je nenadmašna! Oni znaju da robu ne prodaje kvalitet
već ambalaža i reklama! Koliko je samo epopeja ispevano o njihovoj
tehnici, aeronautici, astronautici... Koliko je filmova samo snimljeno o
njima! A o Ruskim projektima? Kad je u SSSRu bio TV prenos nekog
lansiranja uživo. A o filmovima koji su snimljeni na tu temu i ne želim
da govorim...
Ljudi su u glavnom prepuni predrasuda o ruskoj
tehnici. Ja ne kažem da je ona sjajna ali nije ni tako loša kao što se
misli. U stvari, trudim se da se nađem negde na sredini. Da pravim očima
sagledam obe strane.
Kad već pomenuste svemirsku trku ja mislim da jedinstvena trka nikada
nije ni postojala jer kad bi postojala onda bi morala da ima i jedan
veliki cilj. A šta je taj cilj? Pa rekao bih da i ne postoji! Postojale
su samo manje, pojedinačne trke koje i danas traju. U tim manjim trkama
(prvi satelit, prvi čovek, prvi čovek na Mesecu itd) bilo je pobednika
na obe strane! Danas je, recimo, trka u komercijalnim letovima. Ko će
više i bolje lansirati komercijalne satelite. Uskoro možemo očekivati
turističku trku itd.
Ostali
AM: Odmah se naravno nameće pitanje šta je sa
ostalim
učesnicima u svemirskim osvajanjima: ESA,
Japan, Kina.
ESA se bavi u glavnom komercijalnim letovima. Njihova raketa Arijana
iznosi najviše satelita. Tu su se sad umešali i Rusi
sa svojim odličnim Protonom tako da je moguće da će biti prilično
interesantno u budućnosti. Japanci, koliko znam, uspešno lansiraju
satelite. Imali su i jedno lansiranje sonde za Mars ali ne znam šta se
dešava sa ovim projektom. Što se tiče Kineza oni su prilično mistični.
Teško je naći bilo kakve pouzdane podatke šta oni zaista rade. Ali
moguće je da će uskoro i oni napraviti nešto jer se iz petnih žila trude
da postanu treća nacija koja samostalno može da šalje ljude u svemir.
Naravno, uz veliku pomoć Rusa. :)
U Rusiji je danas sve na prodaju! Ako imate para imate sve! Po mom
mišljenju, samo politika sprečava da istok i zapad više sarađuju.
Interesantno je, što kaže jedan moj prijatelj iz Rusije, zašto Rusi
toliko prodaju svoju tehniku ili je licenciraju za proizvodnju u
inostranstvu (raketu Energiju, recimo, može da licencira ko god hoće ali
se to ne dešava, mada Kinezi ozbiljno planiraju da to i urade). Tu
tehniku koju oni prodaju - smatraju odavno zastarelom i prevaziđenom!!
:)
***************
Astronautika
AM: S druge strane, astronomija i astronautika
se razvijaju velikom brzinom.
Astronomija se možda brzo razvija ali astronautika nepodnošljivo
sporo!!! Pogledajte samo zlatno doba i kojom su se brzinom stvari tada
događale! Samo osam godina od lansiranja prvog čoveka ljudi su hodali
Mesecom! Prateći tu logiku danas bi se, u najmanju ruku, ostvarilo
proročanstvo Artura Klarka da ljudi, do 2001. dođu i do Jupitera. A i
bez obzira na tu "sporost" lansiranja su postala rutinska tako da ljude
definitivno više ne interesuju kao nekad. Vest o lansiranju šatla ili
Sojuza se obično objavi u novinama u dvadesetak reči. Jedino se na njih
skrene pažnja kada se desi neka nesreća...
Ali, na žalost, to je u neku ruku sasvim normalno. Nekada su avioni
izazivali strašno veliku pažnju. Sada, sto godina kasnije, na njih opet
niko više i ne misli, osim ako se ne desi neka nesreća pa i tada mora da
postoji faktor "nečeg neobičnog" da bi ljude zaintrigiralo (kao prošle
godine onaj sudar u vazduhu između Tu-154 i B757 jer su sudari u vazduhu
veoma retki)!
Marko Tarabanovic
|