Sadržaj AM

Najveca planeta

Jupiter je najveca planeta Suncevog sistema i ujedno sa najvecom masom. Njegov ekvatorijalni precnik je 143.884 km, 11.209 puta veci od Zemljinog i 10.3 % manji od Suncevog. Jupiter nije sfernog oblika jer se obrce promenljivo a i gradjen je od gasa i tecnosti. Zapremina Jupitera je 1319 puta veca od Zemljine, a masa je 318 puta veca, i 2.5 puta je veca masa od masa svih laneta Suncevog sistema.

Najmanji objekat u sistemu koji ima status planete je Pluton. Ima precnik od samo 2324 km. 

Planeta koja je najsvetlija, a vidljiva sa Zemlje je Venera. Njena magnituda je -4.4. Ona je i planeta koja se najviše priblizi Zemlji u toku svog kretanja.

Povrsinska temperatura na Veneri je 460-480 stepeni celzijusa. Tako visoka temperatura je i jednim delom zbog atmosfere koja se sastoji od ugljen-dioksida i poznatog fenomena zvanog staklena basta.

Najniza temperatura u Sistemu je izmerena na povsini Neptunovog meseca Tritona. Letelica Vojadzer 2 je izmerila -235 stepeni Celzijusa, svega 38 stepeni iznad apsolutne nule.

Saturn ima 30 meseca, vise nego i jedna planeta. Jupiter je drugi sa 28, a Uran treci sa 21 pratilacem. Medjutim, nije iskljuceno da svaka od ovih planeta ima jos poneki satelit koji jos nije otkriven.

Jupiterov mesec Ganimed je najveci u nasem sistemu. Njegov precnik je 5.262 km, Titan, Saturnov mesec ima precnik od 5.150Km.

Po svim saznanjima to je Marsov mesec Deimos sa svojim elipsodnim merama 15x12x11Km. Jos jedan poznati objekat je Jupiterova Leda sa 10 km u precniku.

Daleko najveci asteroid poznat modernoj nauci je Ceres sa precnikom od 913Km. On je i prvi otkriveni asteroid.

Najsvetliji asteroid koji se moze videti sa Zemlje je 4 Vesta sa svojom magnitudom 6.5. U vrlo mracnim nocima moze se videti i golim okom.

Najtamniji od vecih asteroida je 95 Arethusa. Njegova refleksija je 1.9%. Pripada C-tipu asteroida. Jos dve klase tamnih asteroida su P i D.

Najveca prirodna tvorevina ovog tipa je krater Hertzprung, sa precnikom od 591 km. Nije vidljiv sa Zemlje.

Najveci vulkan je jedan na Marsu sa svojih 26Km visine i 500Km u precniku. 

Najbrzi vetrovi koji duvaju u nacem sistemu su na Neptunu, na njegovom ekvatorijalnom delu. Duvaju u pravcu istok-zapad i to brzinom od 325m/s.

Periodicna kometa 2P/Encke je najvise posmatrana u svojim povracima od bilo koje druge komete. S obzirom da se nikada ne udaljava više od 4 AU, vrlo cesto se moze posmatrati. Perioda joj je 3.3 godine.

Posmatranja Halejeve komete, formalno znane kao 1P/Halley, redovno je pracena od 239. godine pre nove ere. Posmatrana je u vise od 30 pojavljivanja za ovih 2000 godina.

Ne moze se precizno odrediti koje je kometa i kada najsvetlija. S obzirom da se komete "sastoje samo od svetlosti", teško je biti objektivan koja je najsvetlija. Ali, evo nekih, najpoznatijih: Velika dnevna kometa 1910. g, Halejeva u pojavljivanju 1910. g, Skjellerup-Maristany 1927. g, Bennet 1970. g.

Taj podvig pripisuje se kometi Lexell koja je 1770. godine prosa na samo 2.224 miliona km od Zemlje.

Teorijski najduze pomracenje moze da traje 7 minuta i 31 sekundu. U praksi nijedno nije toliko trajalo. Ali najduze je trajalo ono 20. juna 1955. godine iznad Filipinskih ostrva koje je trajalo 7 minuta i 8 sekundi.

Maksimalan broj pomracenja i mesecevih i suncanih u toku jedne godine je sedam. Poslednja godina u kojoj je bilo 7 pomracenja je 1917, a sledeca je 2094.

Otkrivena su 8. aprila 1947. godine i zahvatile su povrsinu od 18.13 miliona kvadratnih Km. Podrucja na Suncu su u stvari njegove zone aktivnosti. Maksimum i minimum aktivnosti Sunca se smenjuje svakih 11 godina.

Slika koja je snimljena sa Skylab-a pokazuje najjacu solarnu aktivnost u vidu odavanja energije u dugackim mlazovima, koji se mogu protegnuti i na 50.000Km od povrcine Sunca.