| Danas je lako, ako vas zanima sta su to
meteori odete na Internet, na primer na adresu
www.astronomija.co.yu,
i procitate. Ali u staro vreme nije bilo tako. U staro vreme niko
zapravo i nije znao sta su to meteori, a nije ni mogao znati.
Astronomija
je bila tek u zacetku i predstojala su joj mnoga i duga lutanja.
Heleni su u meteorima videli igracke malog Zevsa. Kad se bace u vis one ostavljaju svetao trag. Kod nekih naroda veruje se da su meteori zvezde, prave zvezde koje se premestaju po nebu ili padaju na Zemlju. Nekada ih s neba otkida vetar, jer, smatralo se, nebo stoji dosta nisko nad zemljom. Ali Seneka logicno zakljucuje: ako bi ovo bilo tacno nebo bi vec odavno bilo bez zvezda. Svake noci mogu se videti meteori, ali opet sledece noci sve su zvezde na svojim mestima. Seneka se ne slaze ni sa misljenjem da su padalice otkinuti delovi zvezda, jer tada bi zvezde vremenom gubile svoj sjaj - a iz iskustva znamo da to nije tacno. Vro ubedljivo! Ali pitanje meteora time ipak nije bilo reseno. Neki su pretpostavili postojanje nekih tamnih tela u vasioni koja se vide tek pri padu. Epikur je opet mislio da su padalice nesto poput munje, mada ni munja u to vreme nije bila razjasnjena. Govorilo se i o nekakvom ognju koji brzo juri kroz prostor. Sve u svemu pitanje prirode meteora ostalo je nerazjasnjeno u starom veku. Jedni su bili misljenja da su padalice nebeska tela koja se krecu oko Zemlje i padaju kad iz nekog razloga to kretanje prestane. Drugi su opet u padalicama vedeli oganj gasova i isparenja. Po Aristotelu sa zemlje se dizu razna isparenja, hladna, vlazna, suva, zapaljiva. Gore u visini od udara ili od suncevih zraka ona se zapale. U srednjem veku nije se dalje otislo. Meteori su i dalje bili misterija i samo su se radjale nove verzije starih tumacenja. Neki smatraju da se zapravo pale samo delovi isparenja, pa cim se taj deo zapali on se odmalh i ugasi, a upali se drugi deo te se stvara iluzija kako meteor leti. Rodzer Bekon medjutim smatra da su zvezde padalice mala tela koja upadaju u nasu atmosferu i zapale se usled velike svoje brzine. Pored tolikih raznih ideja i tumacenja Bekon verovatno ni sam nije znao koliko je zapravo tacno pogodio sta se to desava na nebu. Jer tri veka posle njega Kepler ce jos smatrati da su zvezde padalice samo zapaljena isparenja.
Pored zvezda padalica i kamenje koje pada sa neba bilo je takodje misterija. Prvi meteorit za koji se zna pao je u Kinu 644. godine pre nove ere. A u XVII i XVIII veku jos uvek preovladava misljenje da meteoriti nastaju u atmosferi skupljanjem cestica neke materije. Medjutim, postoje i druge teorije. Tako Ricoli misli da su meteoriti kamenje koje je palo sa Meseca. Ovo misljenje prihvatise i neki drugi astronomi. Neki su pretpostavili da to kamenje sa Meseca izbacuju vulkani. A 1798. dva nemacka studenta, Brandes i Benzenberg, posmatrajuci jedan meteorski pljusak sa razlicitih udaljenih mesta izracunali su da se meteori pojavljuju na visini od oko 80 km. To je visina koja jasno govori da zvezde padalice nisu zemaljskog porekla vec da dolaze iz vasione. Misterija meteora i meteorita pocela je da se rasvetljava polovinom proslog veka zahvaljujuci dramaticnoj sudbini jedne komete. Bila je to Biela kometa koju je francuski astronom Montenj prvi put opazio 1772. Pola veka kasnije (1826) ponovo ju je otkrio Biela i tada je utvrdjena njena perioda od 6,6 godina. Dakle, trebalo je to da bude nas cest posetilac na koji mnogo i ne bismo obracali paznju, ali 1846. ova kometa se raspala na dva dela koja su letela jedan pored drugog kao dve komete. Sest godina kasnije udvojena kometa je ponovo stigla, ali je rastojanje izmedju dva dela iznosilo oko 2,5 miliona kilometara. Zbog polozaja Sunca 1859. kometa nije mogla da se vidi i zato su astronomi sa nestrpljenjem ocekivali sledecu posetu ove komete. Medjutim 1865. kometa se nije opazila na nebu. Ni 1872. nije opazena iako je jedno jezgro moralo prici vrlo blizu Zemlje. Ali - ovo je vazno - te 1872. 27. novembra dogodio se neobicno snazan meteorski pljusak. Kasnije je utvrdjeno da je kometa ipak prosla blizu Zemlje samo mesec i po dana ranije i bilo je logicno pretpostaviti da meteori od 27. novembra poticu od raspadnutih delova te komete. Pa i ranije je opazeno da se meteori javljaju uglavnom u grupama i da se cini kako oni svi izviru iz jedne tacke na nebu. Ako u mislima produzite unazad tragove meteora za vreme jednog njihovog pljuska videcete i sami da svi oni imaju gotovo isto polaziste. Ta tacka iz koje dolaze meteori zove se radijant. Svaki pljusak ima svoj radijant, a prema sazvezdju u kome on lezi i pljusak dobija ime. Radijant za meteore koji poticu od Biela komete nalazi se u Andromedi, pa se tako i taj meteorski pljusak zove Andromeidi. Sledeca otkrica prirode meteora su vezana dobrim delom za Leonide, a o tome citajte u: Leonidi kroz istoriju
|
oktobar 99.