Sadržaj  | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |>

2. JUPITER 

2.5.  Magnetosfera Jupitera

Već decenijama, radio teleskopi skeniraju radijaciju koja ističe iz Jupiterove magnetosfere, ali tek pošto su Pionir i Vojadžer kosmički brodovi istražili planetu sredinom 1970. godine, astronomi su shvatili punu važnost magnetnog polja planete. Jupiter je okružen širokim pojasem energetskih naelektrisanih čestica, uglavnom protonima i elektronima. Radio zračenje, detektovano sa Zemlje, se emituje kada ove čestice ubrzavaju do veoma velikih brzina (blizu brzine svetlosti) pod uticajem veoma moćnog magnetnog polja. Ovo zračenje je nekoliko hiljada puta intezivnije od zračenja nastalog iz magnetnog polja Zemlje, i predstavlja ozbiljnu potencijalnu opasnost za kosmičke brodove. Veoma osetljiva elektronska oprema (da ne pominjemo još osetljivija ljudska tela) bi morala biti specijalno opremljena i zaštićena kako bi mogla pravilno funkcionisati kad bi se našla u ovakvom neprijateljskom okruženju.

Merenja raznih kosmičkih brodova pokazuju uticaj magnetosfere na području od oko 30 miliona kilometara, približno milion puta prostraniji od magnetosfere Zemlje. Kao i u slučaju Zemlje, veličina magnetosfere Jupitera je određena interakcijom između magnetnog polja planete i solarnog vetra. Spolja, solarni vetar čestica slobodno se kreće od Sunca pa nadalje, prolazeći planete. Iznutra, njihovim kretanjem upravljaju magnetna polja planeta. Jupiterova magnetosfera ima dugačak rep koji se pruža od Sunca čak do Saturnove orbite (što je preko 4 A.J. dalje od Sunca). Na strani usmerenoj ka Suncu magnetopauza (granica magnetnog uticaja na solarni vetar), prostire se na 3 miliona kilometara od planete. Ispostavlja se da je spoljašna magnetosfera veoma nestabilna, jer ponekad ``izduvava`` na jak nalet solarnog vetra, a zatm u povratku raste. U unutrašnjoj magnetosferi, brza rotacija Jupitera je grupisala najveći deo naelektrisanih čestica u pljosnat list, koji leži na ekvatoru planete. Primećujemo da magnetna osa planete nije pravilno centrirana (podešena) sa osom rotacije, već je nagnuta za približno 10º.

Slika 2.10. – Magnetosfera Jupitera

Osmatranjem zračenja emitovanog iz magnetosfere Jupitera daje nam nagoveštaj da je unutrašnja snaga magnetnog polja planete blizu 20 000 puta jača od Zemljine. Postojanje tako jakog magnetnog polja podržava teoriju naučnika o modelu unutrašnje strukture planete.

	Slika 2.11. – Aurora (polarna svetlost) nastaje kada čestice iz plazmenog torusa Ija stignu do viših slojeva atmosfere gde interaguju sa vodonikom, stvarajući fluoroscentnu boju. (Ove fotografije su snimljene Hablovim teleskopom)

 Sadržaj  | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |>

(april 2003.)

vrh