Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Astronautika
 

Sadržaj AM

 

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

8. maj. 2008. 

Svemirska letilica koju NASA planira da lansira 2015. godine prići će osam puta bliže Suncu nego što je to ijednoj drugoj letilici pošlo za rukom, i istražiti spoljnju atmosferu naše zvezde – njenu koronu. Letilica, koja se radno naziva Solar Probe+, koštaće najmanje $750 miliona, i probaće da in situ otkrije odakle tačno duva solarni vetar.

Stručnjaci predviđaju da bi ova sonda trebalo da funkcioniše najmanje 7 godina, i za to vreme bi, u cilju gravitacionog kočenja, trebalo da napravi 7 petlji oko Venere, što će je svaki put dovesti bliže cilju. Kada bude najbliža Suncu, sonda će uroniti u spoljnje slojeve korone, na udaljenosti od 8 do 10 poluprečnika od središta Sunca (svega 3 solarna poluprečnika iznad površine).

To će biti mnogo bliže od prethodnog rekorda koji je držala svemirska letilica Helios 2 [3], koja je još sedamdesetih godina prošlog veka prišla našoj zvezdi na 65 poluprečnika Sunca.

Kratak pregled misije

Raketa za lansiranje:  Atlas V551
Treći stepen:          Centaur STAR–48 BV
Prozor za lansiranje:  21. maj – 9. juna 2015.
Prvi perihel:          Avgust 2015.
Prvi min. perihel:     Oktobar 2021.
Cena:                  $739,5 miliona

 

Ciljevi misije

- Utvrđivanje strukture i dinamike magnetnog polja kao izvora brzog i sporog solarnog vetra.

- Praćenje toka energije koja zargeva koronu i ubrzava solarni vetar.

- Utvrđivanje mehanizama koji ubrzavaju i prenose energetske čestice.

- Istraživanje fenomena dusty plazme [1] u blizini Sunca, i njen uticaj na solarni vetar i stvaraje energetskih čestica.

 

 

 

Solar Probe+ će biti lansiran raketom Atlas V551, koja će kao treći stepen imati STAR–48 BV koji će mu dati potrebnu energiju za ubrzanje pri lansiranju[2].

Očekuje se da bi na lansiranju sonda bila teška oko 610 kg, od čega bi na gorivo otpalo 52,7 kg, na sistem termičke zaštite 68,5 kg, na sistem za napajanje energijom 229,2 kg, a na instrumente 47,2 kg.

 

 

 

 

 

 

 

Plan misije bi trebalo da izgleda ovako:

·         Lansiranje u maju 2015., sa očekivanim trajanjem misije od ~7 godina.

·         Tri meseca nakon lansiranja, sonda bi dostigla svoj prvi perihel od ~0,16 a. j. (35 RS).

·         Za 6,9 godina bi trebalo napraviti 24 orbite, sa 19 perihela ispod 20 RS, čto će da donese 961 sat rada u tim uslovima.

·         Tri perihela na 9,5 RS (od središta Sunca), sa orbitnim periodom od oko 88 dana.

·         Česta poseta regionu u blizini Sunca u roku od preko 6 godina, pružiće mogućnost intenzivnog naučnog merenja tokom više od polovine solarnog ciklusa.

"Let Solar Probea+ će predstavljati našu prvu posetu matičnoj zvezdi," kaže Emmanuil (Manolis) K. Georgoulis, predstavnik naučnog tima Laboratorije ua primenjenu fiziku (APL) univerziteta Johns Hopkins u Merilendu, koji su "krivci" za konstruisanje i pravljenje ove letilice. "Kvalitet podataka koje očekujemo da ćemo sa tako male udaljenosti prikupiti biće bez presedana."

NASA je već oformila stručni tim naučnika koji će odlučiti o senzorima i detektorima koji treba da se nalaze na ovom istorijskom letu, a agencija očekuje da će već do kraja godine moći da objavi javni konkurs za idejna rešenja za navedene instrumente.

Kako god da se misija bude odvijala, naučnici su sigurni da će konačno biti rešene dve velike solarne misterije: zašto je Sunčeva spoljnja atmosfera, korona, toliko vrelija od vidljive površine [4], koja leži ispod? I šta to ubrzava solarni vetar, reku naelektrisanih čestica, do supersoničnih brzina?

Toplotni štit

Ideju da bi trebalo istražiti Sunce iz blizine lansirao je još 1958. godine "Simpsonov komitet" američke Akademije nauka. Ali tek od nedavno naučnici su u stanju da naprave odgovarajući toplotni štit, a da ostanu u marginama koje im nameće tesni Nasin budžet.

Solar Probe+, veličine mini–busa, biće zaštićen od ubistvenog solarnog zračenja ugljeničnim štitom male gustine, prečnika 2,7 metara i debelim oko 15 santimetara. Toplotni štit će se tehnološki zasnivati na iskustvima prikupljenim u misiji Messenger koja je u januaru ove godine proletela pokraj Merkura, a koja je isto delo ruku inženjera APL.

Glavni menadžer solarnog projekta, Andrew Dantzler, otkrio je tajnu da će strana štita koja bude okrenuta Suncu trpeti temperaturu od preko 1.400 K [5], dok će instrumenti i senzori iza štita biti na sobnoj temperaturi. "Čitava svemirska letilica je optimalno dizajnirana tako da odvodi toplotu".

Pošto će svemirska letilica da se nalazi unutar korone, instrumenti nikada neće biti direktno okrenuti ka Suncu, ali će ipak biti uronjeni u njega. "To je veoma slično kao kada bi ovde na Zemlji želeo da pokupiš uzorke atmosfere – nema potrebe da se okreneš u nekom određenom pravcu," objašnjava Dantzler. "Svi uređaji na sondi će biti zaštićene iza toplotnog štita."

(kliknite na ilustraciju)


 

[1] Plazma koja sadrži nanometarske naelektrisane čestice koje se ponašaju prema zakonima elektromagnetizma.

[2] Ista konfiguracija je prošle godine ponela  i svemirsku letilicu New Horizons na njenu misiju ka Plutonu i objektima Kajperovog pojasa.

[3] Ova nemačka sonda drži još jedan rekord: to je najbrži objekat koji je čovek ikada napravio! U jednoj fazi misije, kretao se rekordnom brzinom od 252.792 km/h, odn. 70,22 km/s.

[4] Sa oko 2 miliona stepeni, korona je stotinama puta vrelija od vidljive površine Sunca koja leši ispod, i koja ima "svega" 5.000 stepeni. Veruje se da su razlog za to Alfvénovi magnetni talasi.

[5] Kao materijali za štit pominunjali su se intermetalički aluminidi (npr. Ni3Al), kao i keramika (npr. YSZ, SiC, Al2O3), ali u poslednje vreme trku dobijaju kompozitni materijali (ugljenik–ugljenik), i refraktorni materijali na bazi iridijuma (Ir) i radijuma (Rh) (npr. Rh3Ti), koji izdržavaju i preko 2000 K.

 

(13.05.2008.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

STEREO U AKCIJI

ULYSSES IZNAD SUNČEVOG POLA

KA TAJNAMA SUNCA