06. 01. 2007

Kliknite za veću ilustraciju Strelica pokazuje Pluton. U pozadini se vide zvezde od kojih neke pripadaju sazvežđu Strelca.

Kliknite za veću ilustraciju Jedna od 6 fotografija koju je snimio instrument LORRI. Strelica pokazuje udaljeni i jedva vidljivi Pluton. Do cilja ima još 28 A. J.

Tim koji nadzire funkcionisanje NASA–ine sonde New Horizons, konačno ugledaoi svoj daleki cilj. Teleskopska kamera na letilici, LORRI (Long Range Reconnaissance Imager), prvi put je snimila Pluton.

Kamera je snimila ove slike tokom složenih optičkih navigacionih testova sprovedenih od 21. do 24. septembra 2006. godine, a onda ih smestila u memoriju letilice sve dok ih, kao što je planirano, nije tek nedavno poslala na Zemlju. Gledan sa te daljine od oko 4,2 milijardi kilometara, Pluton izgleda tek kao mala tačkica svetlosti izgubljena u gustoj zvezdanoj pozadini. Ali slike su dokazale da je svemirska letilica kadra da prati udaljene ciljeve, što za inženjere misije predstavlja glavnu sposobnost "New Horizonsa", jer će morati da se orijentiše prema Plutonu koji je velik nepunih 2.500 km, i kasnije, prema objektu(ima) Kajperovog pojasa koji su veliki oko 50 km.

Naučnici su bili sigurni da je letilica stvarno usmerena ka Plutonu tek kada je LORRI otkrila nezavisnu "tačku" tačno na poziciji gde su proračuni predvideli da će se Pluton nalaziti, i kada je potvrđeno da se po proračunatoj putanji pomera preko sazvežđa Strelca (Sagittarius) u ravni Mlečnog puta. Pluton se pojavio na svim fotografijama, čime je potvrđeno da je "stvaran", a ne neki kosmički zrak ili neki drugi objekt. Merenjem predviđene putanje na nebu i vizuelne magnitude (sjajnosti), dobijeno je da je malo sjajniji od 14^m, baš kako je i bilo za očekivati obzirom na vreme i udaljenost Plutona od letilice u tom trenutku.

Analizirajući slike svoje pokretne mete, tim je zapravo dodao novu stranicu knjizi Clyda Tombaugha o otkrivanju Plutona, jer su koristili višestruke stroboskopske slike jednog te istog područja neba slikanog više dana. Koristeći tu tehniku, pozadinske zvezde izgledaju nepokretne, ali je pokretna meta, kao što je planeta, lako uočljiva zbog svog skokovitog kretanja po nepokretnoj pozadini. "Pronaći Plutona je kao lov igle u plastu sena," izjavio je vođa istraživačkog tima misije, Alan Stern, sa Southwest Research Instituta, "Ipak, Clyde Tombaugh bi bio ponosan na nas. Primenili smo istu tehniku za detekciju Plutona kao on. Jedina je razlika što LORRI pravi digitalne slike, pa smo izbegli sve one hemikalije koje je Tombaugh morao da koristi da bi razvio svoje ploče!"

LORRI je osmišljen i napravljen u laboratorijama za primenjenu fiziku Johns Hopkins Universiteta (APL) i predviđen je da snima fotografije najveće moguće rezolucije sa najvećih udaljenosti. Ovaj poslednji izvedeni optički navigacioni test je trebalo da simulira uslove u kojima će LORRI, kako se "New Horizons" bude približavao Plutonu, morati da otkrije određeni objekat u Kajperovom pojasu (potencijalni cilj).

Kliknite na crtež
	LORRI je ustvari sofistikovani ali u suštini prost uređaj – teleskop od 8,2 inča (20,8 cm), bez filtera i pokretnih delova. Predviđen je da fokusira vidljivu svetlost na spregnuti CCD uređaj. Kada bude najbliži Plutonu, moći će da postigne rezoluciju futbalskog igrališta, dakle da vidi detalje veličine do 100 metara.

Kliknite na crtež
	Montiranje sistema LORRI u letilicu. Vide se tehničari sa APL (Applied Physics Laboratory) u zaštitnim odelina i sa maskama, jer se montaža obavlja u strogo sterilnim uslovima.

"LORRI je uspešno prošla test – sa čistom desetkom, jer je Plutonov signal bio jasno uočen sa 30 do 40 puta manjim nivoom buke nego što je na slikama," sa osmehom je objasnio Hal Weaver, naučnik sa "New Horizons" projekta iz APL.

"Oni koji su na Zemji i tokom leta učestvovali u kalibraži uređaja LORRI nisu bili iznenađeni postignutim, već pre zahvalni što je LORRI preživela stres prilikom lansiranja i prvih nekoliko meseci u svemiru bez ikakvog gubitka performansi," kaže glavni direktor tima za rad na LORRI, Andy Cheng. "Sada svi čekamo 2015. godinu, kada će LORRI da nam pošalje Plutonove slike kakve niko do sada nije video. Do tada, s nestrpljenjem očekujemo divote Jupiterovog sistema, koje će nam biti dostupne već tokom januara i februara."

Ali pre nego što se dovoljno približi Jupiteru, Stern je planirao da njegov tim već počne sa prikupljanjem vrednih podataka sa Plutona.

"Naravno da nam ovaj prvi kontakt sa Plutonom ne može da pruži neka vredna znanja o ovom udaljenom objektu," kaže on, "ali tokom sledećih nekoliko godina približavanja, iskoristićemo LORRI da proučimo varijacije u Plutonovom sjaju u odnosu na naš položaj prema Suncu, i napravimo jedinstvenu "faznu krivinu", kakvu je nemoguće dobiti sa Zemlje ili njene orbite. To će nam omogućiti da počnemo s proučavanjem Plutonove površine mnogo pre nego što mu se stvarno približimo."

LORRI je tokom kraja septembra 2006. godine napravila 6 slika Plutona, sa ciljem da razluči Plutonovo kretanje u odnosu na pozadinu. Razmak između slikanja je tri dana i svaki od tri frejma u sesiji ima ekspoziciju od 1 sekunde. Na osnovu predviđenog kretanja planete po putanji, Pluton je lociran na svih 6 fotografija.

Slike su prikazane u veštačkoj boji, da bi se istakao kontrast: najmanji intenzitet je crno, različite nijanse crvenog prikazuju umerenu jačinu, dok je najjači intenzitet prikazan belim.

Slike tu "tačkaste" zbog toga što su urađene u modu koji kompenzuje kretanje letilice tokom duge ekspozicije. Takođe, LORRI je napravila ove fotose pre nego što su operateri uploudovali novi softver za konrtolu leta u oktobru; taj novi paket će podići navigacionu moć LORRI za otprilike tri puta u odnosu na ovu koju je imala u trenutku slikanja Plutona.

AM Index