12.1.2007

Kliknite na sliku
	Prvi cilj je dostignut! Na ovoj slici umetnika, zabeležen je trenutak najbližeg preleta. Pored Sunca se vide Zemlja, Venera i Merkur. Mali srp koji se vidi levo od Jupitera je Evropa.

Nakon tačno godinu dana leta (prvi rođendan je 19. januara, u 21:00 po našem), otpočela je prva ozbiljnija faza misije letilice "Novi Horizonti" snimanjem crno–belih slika same planete i infracrvenim snimcima njenog zaleđenog meseca, Kalista, početkom ove nedelje, 8. januara, zvanično je započeto sa prikupljanjem podataka sa Jupiterovog sistema.

To je prvo [1] od ukupno 700 snimanja Jupitera i njegovih 4 velika satelita koja su u planu do kraja juna ove godine. Snimanja će obuhvatiti i Jupiterove poznate turbilencije, olujnu atmosferu i dinamiku magnetnog polja, sa akcentom na skoro nevidljivi sistem prstenova, mapiranje sastava i topografije Ia, Evrope, Ganimeda i Kalista, i na vulkanske aktivnosti Ia. Takođe je u planu da se prvi put jedna letilica proveze kroz dugački "rep" Jupiterovog magnetnog polja, koji se milionima kilometara proteže za planetom po orbiti.

Operativni tim misije "New Horizons" iz "Johns Hopkins Applied Physics" laboratorije (APL) u Laurelu, u državi Merilendu, tesno sarađije sa naučničkim timom misije stacioniranim u "Southwest Research Institutu! (SwRI) u Boulderu, u državi Koloradu, i naučnicima koji su zaduženi za planiranje, testiranja i slanje komandi za posmatranje na letilici, koje pokreću sekvence iz memorije smeštene u brodskim kompjuterima. Podaci se prikupljaju, i kasnije preko moćnog NASA–inog sistema za pračenje, "Deep Space Network", šalju na Zemlju. Prve slike očekujemo već sledeće nedelje.

"Naša ekipa je radila stvarno veoma naporno da bismo stigli do ove faze," izjavio je direktor misije Alan Stern, sa SwRI. "Sada se diže zavesa i na sceni je jedan jedini akter – Jupiter. Biće uzbudljivo!"

Do tačke kada će biti najbliži planeti treba još 47 dana (28. februara), i tada će letilica proleteti na samo 2,3 miliona kilometara od planete."Novi Horizont" će iskoristiti gravitacione uticaje Jupitera da bi dobio dodatno ubrzanje ka svom cilju – Plutonu. Do njega treba čekati još 3.105 dana.

[1] Stvarno prvo snimanje Jupitera je bilo 4. septembra 2006., ali je ono više služilo za baždarenje navigacionih instrimenata, naročito glavne kamere, LORRI.

AM Index