|
Otvorenom 21. avgusta aviokosmičkom salonu MAKS-2007. prethodio je pre dva meseca istoimeni forum na francuskom Le-Buržeu koji je, činilo se, prikazao sve novine iz oblasti avijacije i kosmosa. Međutim, i na podmoskovskoj tehničkoj smotri prikazani su obrasci koji realno pretenduju na svetsko prvenstvo u delu raketogradnje. Ako je na prethodnom MAKS-2005 otkrovenje za sve bio kosmički brod za višekratnu upotrebu “Kliper”, koji je razradio domaći lider civilnog kosmosa – korporacija “Energija”, favorit ove godine svakako je uralski raketni centar “Makejev”, čuven po stvaranju različitih sistema oružja na bazi strateških balističkih raketa. Ovaj Centar je predstavio dve principijelno nove razrade iz oblasti sradstava za izvođenje u orbitu. Prvi – dvostepenu raketu-nosač sa višekratnim prvim stepenom “Ruskinja”. Specifika ovog projekta je u ponudjenom načinu povratka i spasavanja stepena u fazi starta pomoću višekratnog uključivanja sopstvenih motora. Taj transportni sistem se može koristiti za dopremanje kosmičkih aparata na trajektoriju leta na Mesec i Mars. Sama činjenica prezentiranja mesečevo-marsovske tehnike govori o tome, da Roskosmos namerava preispitati postojeći program razvoja domaće kosmonautike, koja u savremenom obliku ne predviđa do 2015. godine ozbiljnije poduhvate na organizaciji letova automatskih aparata i planiranja pilotiranih letova izvan okolozemljinog prostora. Prema tome, ako je “Ruskinji” suđeno da zaista u skorije vreme postane mesečevo-marsovski nosač, Roskosmosu će biti potreban višestepeni program korekcije postopjećih i već isfinansiranih planova u sferi istraživanja dalekog kosmosa. Nešto su jasnije perspektive drugog projekta. Centra “Makejev” – takozvanog “Vazdušnog starta”, koji je uključen u Federalni kosmički program za period od 2006. do 2015. godine. Unikatnost tog projekta sastoji se u tome, što prilikom izvođenja korisnog tereta u orbitu otpada potreba za korišćenjem skupog i ekološki zahtevnog nadzemnog startnog kompleksa. Pretpostavlja se da će u svojstvu rakete-nosača biti korišćena raketa na bazi ekološki bezbednih komponenata goriva “Let”, koja startuje sa teškog transportera AN-124-100 “Ruslan”. Veoma su povoljne perspektive “Vazdušnog starta” i sa aspekta komercijalnog korišćenja. Na primer, potpisan je odgovarajući sporazum sa Indonezijom o lansiranju satelita pomoću vazdušnog starta sa indonežanskog ostrva Biak. Naglasimo da to ostrvo ima veoma povoljan položaj za lansiranje satelita, pošto se nalazi skoro na Ekvatoru – na 1-om metru južne širine. Prema tome, sa Biaka se u okolozemljinu orbitu mogu izvoditi i teži sateliti od onih koji se lansiraju sa Bajkonura i Plesecka. Prema procenama, cena takvog starta je reda 23 miliona dolara, tojest, dvostruko niža od cene tradicionalnog lansiranja rakete “Sojuz-2”. Moskva, 22.08.2007. RIA “Novosti”
(27.08.2007.)
|
Posada ISS proizvedena u đubretare |