|
12.4.2006.
Ova se godina u Rusiji, nesumnjivo, može označiti kao godina kosmosa. Naime, u ovoj godini obeležava se 45-godišnjica prvog u istoriji čovekovog leta u orbitu oko Zemlje i 60-godišnjica domaće raketno-kosmičke industrije. Sem toga, priznato je liderstvo Rusije u lansiranju satelita u orbitu. I najzad, otpočeta je realizacija najšireg u poslednje vreme kosmičkog programa, sračunatog na čitavu deceniju, kojim su obuhvaćeni svi pravci kosmonautike, kako pilotirani letovi, tako i automatski aparati. Uporedo s time, različite izjave zvaničnog Roskosmosa i rukovodstva Raketno-kosmičke korporacije "Energija", vodeće korporacije ruske kosmonautike, primorava nas da postavimo pitanje, koje smo stavili u naslovu. Nema potrebe da se ozbiljno diskutuje na temu da li je čoveku potrebno da leti na Mesec i druge planete, ili nije. Pragmatizam u datom slučaju ne pomaže. Kao što nisu pomogle molbe uplakanih prijateljica da odvrate našeg dalekog pretka da otplovi na susedno ostrvo, zatim otkrije novi kontinent, potom… Stremljenje ka spoznaji bezgranično je i večito. Međutim, "Rusija nema specijalni program za proučavanje i korišćenje Meseca, - neočekivano je uoči Dana avijacije i kosmonautike 11. aprila izjavio rukovodilac Roskosmosa Anatolij Perminov, - s obzirom da smo taj put mi prošli pre 30 godina, kada je bilo realizovano mnoštvo lansiranja kosmičkih aparata, pored ostalog i onih koji su aterirali na Mesec…" Perminov smatra, da nije celishodno ponavljati taj put, ali da je Rusija spremna da "pomogne kineskim partnerima, koji planiraju da orijentaciono 2017. godine upute na Mesec svoje tajkunaute". "Sem toga, - dodao je on, - "Roskosmos" je već zvanično pozvan od NASA da učestvuje u realizovanju američkih planova". Mišljenje je zanimljivo, ali… Kao prvo, ono što je urađeno pre 30 godina tek je mikroskopska čestica onog što bi smo mi želeli da znamo danas o Mesecu. Drugo, ma koliko se činio ambicioznim i rezultativnim kineski program, dostignuća te zemlje u sferi pilotiranih letova još su veoma daleko od nivoa SSSR od pre 3 decenije. Zato je današnje potpuno učešće Rusije u kineskom mesečevom programu očigledni korak nazad. A što se Amarikanaca tiče, danas se na površini ne vidi ama baš nikakav razumni plan interplanetarnih letova. Sem toga, rukovodstvo NASA nedavno je priznalo, da danas pitanje zašto leteti na Mesec ostaje bez odgovora.
Mesec Dakle, jedino u šta bi se mogli uložiti napori naših kosmonauta jeste Međunarodna kosmička stanica (MKS) kao krajnja stanica, u svakom slučaju, za dugotrajniju perspektivu. "Energija", međutim, ima sasvim drugačije planove. Sredinom aprila rukovodstvo Korporacije prezentiralo je koncepciju programa razvoja pilotirane kosmonautike u Rusiji u narednih 25 godina. Dokumentom je predviđeno da se prva etapa pilotiranog mesečevog programa realizuje uz pomoć brodova "Sojuz", nosača raketa "Sojuz – FG" i "Proton". "Ruski segment MKS pri tom bi trebalo da se koristi kao montažni pogon za interorbitalni kosmički kompleks pre njegovog leta na Mesec", - smatraju u Raketnoj kosmičkoj korporaciji. "Takav prilaz će omogućiti da se već u najskorije vreme realizuje iskrcavanje ekspedicija na Mesec" – smatraju u Korporaciji. U drugoj etapi mesečevog programa predviđeno je da se stvori stalno funkcionišući transportni sistem za višekratnu upotrebu. U sistem će biti uključeni pilotirani kosmički brodovi na bazi perspektivnog broda "Kliper" i interplanetarni "tegljači" sa reaktivnim motorima na tečno gorivo u cilju organizovanja letova pilotiranih brodova između okolozemljine i okolomesečeve orbitalne stanice. Za transport većih tereta planirano je da se koriste "tegljači" sa elektroreaktivnim motorima i krupnogabaritnim solarnim baterijama. Na toj etapi će biti stvorena i stalna mesečeva orbitalna stanica sa stacioniranim na njoj uzletno-sletnim mesečevim modulom za višekratnu upotrebu. I na trećoj etapi – na Mesecu će biti stvorena stalna baza iz koje će se vršiti industrijsko osvajanje satelita Zemlje.
Mars Sa mesečevim programom tesno je skopčan i marsovski program. "Prilikom razrade marsovskog kompleksa mi delimično koristimo već odšlifovane tokom decenija tehnologije, pored ostalog, motore na bazi elektroaktivne teže, koji se već primenjuju na satelitima za vezu. Velike solarne baterije su isprobane na orbitalnom kompleksi "Mir", izjavio je rukovodilac "Energije" Nikolaj Sevastjanov. Novi marsovski kompleks "sa velikom rezervom goriva-ksenona može da doprema pilotirane ekspedicije na Mars" – podvukao je šef Raketno-kosmičke korporacije. Sevastjanov je, međutim, istakao da je neophodno stvoriti i nove elemente – uzletno-sletni modul za površinu Marsa. On je kazao, da će se program osvajanja Marsa odvijati u tri faze: isprobavanje kompleksa u letu do Meseca, pilotirani let na Mars, ali bez iskrcavanja posade na površinu, i tek onda iskrcavanje na Mars. Elemente kompleksa će na orbitu do 2010. godine transportovati nosači raketa "Sojuz-FG" i "Proton", a nakon tog perioda – modernizovani "Sojuzi-2" i nove rakete "Angara". Do 2015. godine stvaranje kompleksa na orbiti će opsluživati pilotirani brodovi "Sojuz" i teretnjaci "Progres", a od 2015. godine u eksploataciju će biti uveden sistem "Kliper". Prvu ekspediciju na Mars u Raketno-kosmičkoj korporaciji "Energija" planiraju realizovati između 2020, i 2030. godine. Ukoliko taj program naiđe na razumevanje u Roskosmosu, onda pitanje o mestu Rusije u "velikom kosmosu" otpada samo po sebi. Moskva, 19.04.2006. RIA "Novosti" (21.04.2006.)
|
RUSKA BAZA NA MJESECU DO 2020. Rusi menjaju „Sojuze” (30.6.2004.) PRVI KOMERCIJALNI LET OKO MESECA DO 2010.
|
