|
24. mart. 2008. Svako zna da volim kosmos. Naročito volim solarni sistem, i rado čitam sve što je vezano za najnovija saznanja o planetama i njihovim satelitima. Ali ako bi trebalo da kažem koja je za mene najdosadnija planeta, to bi svakako, bez razmišljanja, bila Venera. Ne sećam se da sam ikada u poslednjih 10 godina pročitao nešto vezano za nju a da sam se iznenadio. Imam jedan siguran mehanizam da proverim ono što vam pričam – čim nemam želju da posetim neko mesto, makar u glavi, nema ništa od tog mesta: definitivno je dosadno. Siguran sam da nisam jedini koji takvim očima gleda na "sestru Zemljinu" (moš' misliti!). Da bih proverio svoj karakter, ipak sam pogledao šta se trenutno u svetu piše o Veneri i – zamislite – ima nešto novo! Mislim, nije nešto posebno, ali eto, takva je to planeta, i to ti je ... Evropska svemirska sonda "Venus Express[1]" još od 7. maja 2006. posmatra južni pol Venere, i otkrila da je to začuđujuće nestabilno mesto. Neka ogromna struktura, čiji središnji deo liči na uragansko "oko", iz dana u dan se stvara i menja svoj oblik, što naučnike prilično zbunjuje.
Pomenuto "oko" se nalazi u središtu vrtloga prečnika preko 2.000 kilometara, a otkrio ga je američki "Mariner 10" još 1974. godine. Zanimljivo je da slična struktura postoji i na severnom polu, što se jasno vidi na slikama koje je 1979. poslao "Peoneer Venus". Naučnici iz tima "Venus Expressa" su ispitivali pomenutu strukturu uz pomoć termalnih, infracrvenih talasnih dužina, pomoću kojih se inače meri površinska temperatura oblaka na planeti. Gledano tim očima, jezgro vrtloga izgleda vrlo svetlo, verovatno indikujući da se u tom regionu ogromna količina atmosferskih gasova spušta na dole, stvarajući depresiju u vrhovima oblaka, i čini čitav region toplijim. "Pojednostavljeno rečeno, enormni vrtlog je veoma sličan onome što viđamo u kadi kada naglo postimo odvod," duhovito je izjavio Giuseppe Piccioni, zamenik direktora koji obrađuje podatke sa instrumenta VIRTIS (Visible and Infrared Thermal Imaging Spectrometer), zaposlen u rimskom IASF/INAF[2] Vrtoglava zagonetka U junu 2006. vrtlog je poprimio oblik sočiva, i po obliku se veoma približio sličnoj tvorevini na severnom polu koji je uočio "Pioneer Venus", ali danas znamo da se vrtlog menja iz dana u dan, iz kruga u krug. Na slikama od 26. februara 2007. se vidi "klasičan" dipolni oblik u sredini vrtloga, kakav se već ranije pojavljivao. Ali na slikama napravljenim 24 časa ranije, središte je izgledalo skoro kružno, pokazujući da su promene oblika vrlo brze. Dinamika promena može da se vidi na videu. On pokazuje da je vrtlog veoma složen, i da se atmosferski gasovi na različitim visinama kreću u različitim pravcima. http://www.esa.int/esaCP/SEMIZFM5NDF_index_1.html Šta je uzrok? Mislim da ni naučnici nisu potpuno sigurni šta uzrokuje ovu ujdurmu. Colin Wilson sa Oksforda kaže: "Jedno od objašnjenja je da se atmosferski gasovi zagrevaju na ekvatoru i penju uvis, ali se na polovima hlade i sunovraćuju dole. Zbog rotacije planete, gasovi se uvrću i izvijaju u stranu." Dinamička priroda Venerinih vrtloga je slična onima koje imamo na Zemlji, i koje nazivamo uraganima ili harikenima. Svi očekuju da će dalja posmatranja dati bolji uvid u ovu čudnu pojavu na ovoj dosadnoj planeti.
Ko ne veruje, može da im piše. Sećam se da sam jednom želeo da saznam nešto krajnje bizarno o "Rosetti", i da o tome nije bilo nigde na internetu. Onda sam našao adrese dvojice šefova misije i onako uzgred im pisao. Zaprepastio sam se kad su mi obojica odmah odgovorila i dala mi podatke o nekakvim baterijama, voltaži, ili tako nešto.
(26.03.2008.)
|
relevantni linkovi |
||||||||||||||||||||||||||||||||
