|
11.4.2007. Nove slike koje je su sinoć stigle sa svemirske sonde koja se trenutno okreće oko Venere pokazuju da je njena atmosfera mnogo dinamičnija nego što se ranije mislilo, i da je u stanju da se bukvalno promeni za par sati. Dugo vremena je haotična atmosfera Venere zbunjivala naučnike. Vetrovi na ovoj planeti duvaju takvom brzinom da su u stanju da čitave formacije oblaka pomeraju oko planete za samo 4 Zemljina dana, što naučnici nazvaju "superrotacijom". Za upoređenje, kameno tlo planete se okrene za 360° oko svoje ose tek jednom na svaka 243 Zemljina dana! Sve te aktivnosti stvaraju na polovima planete velike i tamne tajanstvene vrtloge, koji su prvi put zapaženi tek prošle godine, kada je evropska letilica "Venus Express" snimila Veneru sa visine od 206.452 km. Tada je, pre tačno godinu dana (11. aprila), "Venus Express", nakon 5 meseci leta, ušao u takvu eliptičnu orbitu da je iznad severnog pola bio na 217.500 km, a iznad južnog na samo 250 km. Inače, ova sonda, vredna $226 miliona, lansirana je novembra 2005. godine. To je bio prvi pokušaj da nakon 1994. godine i NASA–inog "Magellana" neka letilica uđe u orbitu oko Venere. Tada je ova sonda ponela instrumente koji će moći da probiju Venerinu gustu atmosferu i pomognu da se konačno dobiju odgovori na neka od brojnih pitanja koja su vezana za našeg najbližeg planetnog suseda. "Instrumenti se zasnivaju na već proverenim konceptima sličnih uređaja koji su korišćeni u misijama 'Rosetta' i 'Mars Express', ali koji su sada adaptirani na vrelu sredinu Venere," kaže istraživač ESA Giuseppe Piccioni. "Venus Express" je ušao u orbitu oko planete u aprilu 2006. godine. Sonda, koja bi po planu svojih konstruktora trebalo da nakon ulaska u orbitu traje 486 dana, predviđena je da prvenstveno studira atmosferu Venere, i sa dnevne i sa noćne strane. Slično kao i Zemlja, Venera neprestano menja lice okrenuto ka Suncu, ali znatno sporije. Pošto joj treba toliko dugo da napravi jedan krug oko svoje ose, osvetljena strana ima vremena da se jako zagreje, dok ona noćna strana, koja je u senci, ima vremena da se ohladi. Sunce na dnevnoj strani zagreva debelu Venerinu atmosferu i stvara tzv. konvektivne ćelije u kojima se podižu ogromne mase toplog vazduha, stvarajući lokalne poremećaje i regionalne vetrove. Posmatranja sa letilice su pokazala da su oblaci na ekvatoru nepravilnog oblika i često liče na mehurove, da su na srednjim širinama oblaci pravilniji i tanji, i skoro paralelni sa pravcem atmosferske superrotacije, sa brzinama kretanja od 400 km/h. Bliže polovima, oblaci poprimaju oblik vrtloga. S druge strane, na noćnoj strani, svi oblaci su slični, verovatno zato jer nema Sunčeve energije da stvara neobične efekte. Mora da na Veneri postoje i drugi mehanizmi, kao što su termalne plime (varijacije atmosferskog pritiska nastale dnevnim zagrevanjem atmosfere) i gravitacioni talasi (koji nastaju u atmosferi usled gravitacije). Takođe i elementi tla, koje je nemoguće sagledati kroz gustu atmosferu, lako mogu da utiču na putanje vetrova oko Venerinog globusa. "Postoje brojna pitanja na koja još nismo dobili odgovore a tiču se Venere. Sa malo sreće i to se da rešiti," izjavio je Piccioni na konferenciji za novinare. Sve veći broj naučnika veruje i da vulkanska aktivnost na površini planete može da utiče na pojave u atmosferi.
"Znamo da je aktivnost vulkana u prošlosti bila veoma izražena, ali nismo sigurni kada je prestala, ako uopšte jeste. Znamo takođe i da je pre oko 800 miliona godina došlo do kompletne promene površine planete, verovatno katastrofalne, ali šta je bio uzrok tome? Šta se dešava sa globalnom atmosferskom dinamikom i energetskim balansom planete?" Odgovori na ova pitanja će pomoći naučnicima da shvate Veneru, planetu koja je davno bila veoma slična Zemlji, a tako različita danas. Debela atmosfera gasovite sumporne kiseline stvara 95 puta veći pritisak nego na Zemlji, i eventualnog kosmonauta bi zdrobila za čas. Rezultati prikupljenih istraživanja "Venus Expressa" takođe će "pomoći da razumemo Zemljinu evoluciju u prošlosti a verovatno i u budućnosti," rekao je Piccioni.
(11.11.2007.)
|
VENUS EXPRESS – PRVIH STO DANA VENERA-EKSPRES" HITA KA NOVIM OTKRIĆIMA
VENERA, ZEMLJINA ZLOČESTA BLIZANKINJA Venera - O planeti Veneri Venera - Još jedna priča o Veneri Venera - O veneri + misije na VEneru VENERA 3 I ZLATNO DOBA SOVJETSKE KOZMONAUTIKE
|
