(maj 2002.)
|
Beta Pictoris Zvezda Beta Pictoris je spektralne klase A5V, magnitude 3.85 i udaljena je 17.17 pc odnosno 58,68 svetlosnih godina. Disk prašine koji okružuje ovu zvezdu prečnika je između 100 i 500 AJ (Fridman i Gor'kavyi), 1 000 AJ (Poques) ili čak preko 1 000 AJ (Smith i Terrile) kako je zaključeno proučavanjem koronografskih slika. (Koronofrag je uređaj pomoću koga se zamračuje zvezdin disk zarad posmatranja njene njene neposredne okoline.) Disk prašine koji obavija zvezdu je tanak. U sastav prašnjavog diska ulaze topli amorfni i kristalni silikati, dok je ostatak diska hladan. U disku skoro da nema nikakvog gasa, a masa diska je nešto veća od 100 Zemljinih masa. Disk je veći od standardne Sunčeve magline i u njemu ima 104 put više prašine nego u Zodijačkoj svetlosti i Kajperovom pojasu. U prašini ima jedinjenja gvoždja i magnezijuma. Koronografskim posmatranjima je uočeno da disk prašine koji okružuje ovu zvezdu nije sasvim simetričan. To govori o tome da u disku postoji nešto što bi bilo uzrok te asimetričnosti. Nakon numeričkog i analitičkog modeliranja, pretpostavljeno je da oko zvezde kruži planeta koja je 20 AJ udaljena od zvezde, ekscentriciteta (putanje) 0.01, što znači da joj je putanja gotovo kružna i da je mase 5 puta veće od Zemljine. Inklinacija putanje te planete je mala i iznosi 3o (Burrows 1996. i Mouillet 1997.). Proučavanja ukazuju i na postojanje kometa oko zvezde, jer se na disku javljaju kratkotrajne apsorpcije koje bi mogle da izazovu prolazi kometa na ekscentričnim putanjama. slika 1. Disk prašine oko Bete Pictoris je nama okrenut po strani, što se vidi i na snimku. Donja slika na slici 1. je kompjuterski model koji pokazuje kako bi trebalo da izgleda zvezda ako oko nje kruži planeta 10 puta masivnija od Zemlje. Zračenje zagrejane prašine prikazano je lažnim bojama, gde crvena boja oznažava najveći intezitet, a plava najmanji intenzitet zračenja. Putanja planete je malo nagnuta u odnosu na disk, pri čemu planetin gravitacioni uticaj izaziva uvrtanje koje jasno vidi na krivudavoj crvenoj liniji na slici 1. Zakrivljenje na disku se može videti i levo i desno od vertikalne crte. Pretpostavlja se da je za to odgovorna gravitacija planete. Modelom nije uzet u obzir deo diska koji se nalazi blizu zvezde, jer je na sredini slike vertikalna crna crta. Gronja slika na slici 1. je stvarna. Snimljena je Hablovim teleskopom i takođe je predstavljena lažnim bojama. Vertikalnu crtu načinio je STIS koronograf da bi blokirao svetlost sa zvezde da bi se videla odbijena svetlost. < Prethodna [ 1 | 2 | 3 | 4 | 5 ] Sledeća > |
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa | |