Mlecni put

Sunce i njegov sistem su mali deo zajednice od oko 200 milijardi zvezda, koja se naziva Galaksija (sa velikim "G") ili Mlecni put (pogledajte: Galaksija u tradiciji). U odnosu na ostale zvezde, Sunce je jedna prosecna zvezda tj. nije ni najveca, a nije ni najmanja. Sunce se nalazi na udaljenosti od oko 28000 svetlosnih godina od centra Galaksije i da bi obislo jedan krug oko Galaktickog centra potrebno mu je 220 miliona godina, sto znaci da je od svog nastanka do sada obislo Galakticki centar 20 puta.

Pravu prirodu Mlecnog puta, tj. da se radi o mnostvu zvezda, ustanovio je tek Galileo Galilej pomocu svog teleskopa 1610. godine. Mlecni put inace spada u spiralne galaksije ili u spiralne preckaste galksije, posto to jos nije sasvim jasno. Po Hablovoj podeli Mlecni put spada u tip Sb ili Sc, a u slucaju da ima precku u SBb odn. SBc (Tipovi galaksija). Precnik galakticke ravni koja prolazi kroz Galakticki ekvator iznosi oko 100 000 svetlosnih godina (oko 30 kps) dok precnik galaktickog sredista u kome je koncentrisan najveci broj zvezda, iznosi oko 10 000 svetlosnih godina. Starost Mlecnog puta se procenjuje na oko 12 milijardi godina. Mlecni put pripada jatu od oko tridesetak galaksija (Lokalno jato) i on je najveci u celoj grupi posle Andromedine galaksije (M31) koja nam je najbliza velika galaksija (udaljena oko 2.2 miliona s.g.). Sve do kraja dvadesetih godina dvadesetog veka se mislilo da se M31 nalazi u sastavu Mlecnog Puta dok Edvin Habl nije dokazao da je to odvojen sistem. Mlecni put, kao i M31 ima svoje satelite i to su Mali i Veliki Magelanov oblak i Patuljasta elipticna galaksija u sazvezdju Strelca.

U centru Mlecnog puta se nalazi najveca koncentracija zvezda i to starih, crvenih dzinova ciji su precnici veci po 100 puta od Suncevog, ali zivoti za isto toliko kraci. Udaljavajuci se od Galaktickog Centra, nailazimo na mlade, plave, tople zvezde gde je veca verovatnoca nalazenja planeta sa vanzemaljskim zivotom nego kod zvezda u sredistu Galaksije. Do sada je otkriveno preko 50 planeta koje se nalaze van Suncevog Sistema. Sem pojedinacnih zvezda kojih ima u nedogled, Mlecni put obiluje i velikim brojem zvezdanih jata, maglina i visestrukih zvezdanih sistema. Procenjuje se da zbijenih zvezdanih jata ima oko 200 u Galaksiji, dok ih je do sada otkriveno oko 150. Najlepse takvo zvezdano jato je M13 (Herkulovo jato) u sazvezdju Herkula udaljeno oko 23 000 s.g. Sto se tice rasturenih zvezdanih jata najlepse od njih su Plejade (Vlasici) koje obuhvataju oko 500 zvezda na udaljenosti od oko 375 s.g.

Magline koje predstavljaju, mozda, najlepsu pojavu na nebu, se dele na tamne i svetle, a razlika u sjaju im zavisi od polozaja zvezde koje ih obasjavaju. Najbolji primer za svetlu maglinu je Velika Orionova Maglina M42, koja se vidi golim okom, dok je za tamnu maglinu najbolji primer maglina Konjska Glava NGC 2024 koja se nalazi blizu zvezde Zeta Oriona u sazvezdju Orion.

Sateliti Mlecnog Puta

Mali Magelanov Oblak:

**Mali Magelanov Oblak**
Rektasenzija	0:52.7 (h:m)
Deklinacija	-72:50 (deg:m)
Udaljenost	210 000 s.g.
Prividna velicina	2.3 (mag)

Vidljiv samo sa juzne hemisfere, predstavlja malu nepravilnu galaksiju oznacenu u katalozima kao NGC 292. Orbitira oko Mlecnog Puta na udaljenosti od oko 210 000 s.g. sto je cini trecom najblizom galaksijom posle Velikog Magelanovog Oblaka i Patuljaste Elipticne Galaksije u sazvezdju Strelca. Mali Magelanov Oblak je posluzio Henrijeti Livit (Henrietta Leavitt) da otkrije tzv. vezu period-sjaj cefeida (zvezda koje pulsiraju) i pomocu te veze da izracuna njihovu udaljenost od nas.

Veliki Magelanov oblak
[43 Kb]

Veliki Magelanov Oblak:

**Veliki Magelanov Oblak**
Rektasenzija	5:23.6 (h:m)
Deklinacija	-69 : 45 (deg:m)
Udaljenost	179 000 s.g.
Prividna velicina	0.08 (mag)

Kao i MMO vidljiv samo sa juzne hemisfere, predstavlja malu, nepravilnu galaksiju koja orbitira oko Mlecnog Puta na udaljenosti od 179 000 s.g. Sve do 1994. se mislilo da je Veliki Magelanov Oblak najbliza galaksija dok nije otkrivena patuljasta elipticna galaksija u sazvezdju Strelca. Kao i Mali Magelanov Oblak, Veliki Magelanov Oblak je pun interesantnih objekata kao npr. difuznih maglina ( Maglina Tarantula NGC 2027 ), zbijenih i rasturenih zvezdanih jata, planetarnih maglina, itd. 24.februara 1987. je bila posmatrana supernova u Velikom Magelanovom Oblaku koja je bila najbliza posmatrana supernova jos od vremena Johana Keplera.

Patuljasta eliptica Galaskija

**Patuljasta eliptica Galaskija**
Rektasenzija	18:55.1 (h:m)
Deklinacija	-30:29 (deg:m)
Udaljenost	80 000 s.g.

Patuljasta elipticna galaskija u sazvezdju Strelca predstavlja nama najblizu galaksiju koja se nalazi na udaljenosti od 80 000 s.g. Februara 1998. godine, tim astronoma sa John Hopkins Univerziteta su otkrili da ova galaksija orbitira oko Mlecnog Puta vec oko milijardu godina.

U sredistu Mlecnog Puta se nalaze crvene i narandzaste masivne zvezde, vece od Sunca 100-200 puta u precniku, a i u masi. To su crveni dzinovi, stare zvezde stotinama puta blize jedna drugoj nego Sunce svojim susednim zvezdama. Pretpostavlja se da se u samom centru Mlecnog Puta nalazi ogromna, masivna crna rupa okruzena velikim slojem kosmicke prasine. Do sada jos nije napravljen snimak samog centra Mlecnog Puta zbog velike kolicine gasa i medjuzvezdane prasine koje se nalaze oko centra. A ukoliko se pitate u kom pravcu (gledano sa Zemlje) se nalazi centar Mlecnog Puta na nebu, odgovor je: u sazvezdju Strelca.

Krecuci se dalje od centra Mlecnog Puta, uocavaju se cetiri spiralna kraka. U tim kracima se nalaze pretezno plave i bele mlade zvezde kao sto je npr. Vega.

U jednom od ta cetiri kraka se nalazi i nase Sunce na udaljenosti od 28 000 s.g. od centra Galaksije.

Uzimajuci u obzir smisao rotacije, Mlecni put rotira u pravcu Rektasenzije 21:12.0, Deklinacije +48:19 i to pokazuje da Mlecni put rotira unazad u Galaktickom koordinatnom sistemu.