am@astronomija.co.yu

Zvezde Obelezavanje, evolucija, struktura, spektar....
Sunce Struktura, razvoj....
Univerzum Hipoteze o nastanju i razvoju
Duboki kosmos
O tipovima objakata dubokog neba
Katalog Mesijeovih objekata Istorija i sve ostalo o 'M' objektima

galaksije
Tipovi

Sve galaksije u osnovi su iste i to je logicno jer su nastale otprilike u isto vreme, od istih fundamentalnih cestica i po istim fizickim zakonima.

Ipak postoje i razlike medju njima. Najuocljivije su morfoloske i prve podele galaksija na tipove ticu se bas njihovog oblika. Habl ih je delio na elipticne, socivaste, spiralne i nepravilne, a spiralne na normalne i preckaste. Jedno vreme se verovalo da evolucija galaksije ide od elipticnih ka spiralnim, ali danas je ta teorija napustena jer se pretpostavlja da je oblik neke galaksije posledica nacina sazimanja jos u stadijumu protogalaksije.

Hablova podela galaksija. Ovako predstavljena sugerise razvoj galaksija od elipticnih ka spiralnim. Iako je ta teorija danas napustena, podela galaksija koju je dao Habl se zadrzala.

Elipticne (Elliptical)

M87

Ove galaksije imaju oblik elipse, a medjusobno se razlikuju po manjoj ili vecoj spljostenosti. Takav oblik je, naravno, samo njihova dvodimenzionalna porjekcija koju vidimo na nebeskom svodu; u stvarnosti ove galaksije imaju oblik elipsoida.

Spljostenost elipticnih galaksija Habl je racunao po formuli 10(a-b/b) gde je a velika poluosa, a b mala poluosa elipse. Elipticne galaksije se oznacavaju slovom E (od Elliptical) i brojem koji govori o stepenu spljostenosti po gore navedenoj formuli. Dobar primer ovih galaksija je M32 koja pripada tipu E2.

Medjutim treba imati u vidu da ce ovako racunata spljostenost biti tacna jedino za one galaksije koje gledamo sa strane, tj. kada njenu osu rotiranja vidimo pod pravim uglom. Mnoge elipticne galaksije vidimo "od gore", tj. tako da njihova osa rotiranja ide ka nama i tada te galaksije imaju manje-vise oblik kruga. Izmedju ove dve krajnosti postoji bezbroj varijanti.

Elipticne galaksije su gradjene uglavnom od crvenih i zutih zvezda, giganata i patuljaka, ali nedostaju plavi i beli suprgiganti. Gasa gotovo da i nema u elipticnom galaksijama posto su ga usisale zvezde. Zvezde su uglavnom veoma stare (10¹⁰godina). Sjaj elipticnih galaksija lagano opada od centra ka preriferiji. Ove galaksije ako uopste rotiraju to cine veoma sporo.

Socivaste (prelazne) (Lenticular)

M 102

Ovaj tip Habl je uveo naknadno, kao vezu izmedju elipticnih i spiralnih galaksija. Zato se zovu i prelazne. Hablova oznaka za njih je S0. Imaju veliko i sjajno jezgro i ravan disk. Poput elipticnih galaksija ni one nemaju oblake prasine i gasova. U sali se kaze da su to spiralne galaksije samo bez krakova.

Spiralne (Spiral)

normalne

M 51

Spiralne galaksije spadaju u najlepse tvorevine koje se mogu videti na nebu. Sastoje se od sjajnog jedra (ili jezgra) iz kojeg izviru dugi kraci savijeni u spiralu. Ali ovako izgledaju samo ako ih gledamo "odgore" (kada ravan njihove rotacije gledamo pod pravim ili nekim slicnim uglom). Gledano sa strane vidimo disk sa uocljivim jedrom dok duz ekvatora celog diska prolazi pruga tamne materije. Ove galaksije obiluju plavim i belim supergigantima.

Habl je ove galaksije podelio po razvijenosti krakova i jedra. U tip Sa po toj podeli spadaju galaksije sa slabo razvijenim kracima i naglasenim jedrom koje zauzima cak i 50% prostora od citave galaksije. Tip Sb ima vec jasne i otvorene krake dok im je jedro manje nego kod galaksija Sa tipa. Na kraju tip Sc ima jos otvorenije krake, i sasvim malo jedro.

Obicno postoje dva kraka koja izviru iz suprotnih krajeva jedra, ali ima dosta spiralnih galaksija sa vise od dva kraka.

Kraci su posebno zanimljiva prica jer su izgleda mnogo postojaniji nego sto bi se na prvi pogled reklo. Kako se zvezde blize jedru brze krecu od onih koje su na daljim orbitama trebalo bi da se kraci sve vise uvijaju (namotavaju) dok se konacno ne stope u jedinstven disk. To se medjutim ne desava. Resenje ove zagonetke ponudila je interesantna teorija po kojoj su kraci samo veca koncentracija zvezda, ali se oni ne sastoje od uvek istih zvezda. Zvezde zapravo prolaze kroz krake, stim sto se u njima nesto duze zadrzavaju jer njihov izlazak iz kraka usporava gravitacija zvezda koje su iza njih (onih koje tek sto su usle u krak). To znaci da se zvezde u ovim glalksijama ne krecu konstantnom borzinom: kad se priblizavaju kraku one jura, a kad izlaze one idu polako.

Na ovaj nacin kraci uspevaju da zadrze svoj nepromenjen izgled. Oni se i sami lagano obrcu oko jedra, ali mnogo sporije od zvezda koje ih cine.

Ove promene brzina u spiralnoj grani dovode do gomilanja ogromnih oblaka gasova duz unutrasnjosti grana. Ponekad su pritisci u ovom oblacima dovoljno veliki da se u njima rode zvezde. Na snimcima spiralnih galaksija mogu se u granama videti svetle magline - zvezdana porodilista.

Ako vidite neku galaksiju duz cijeg ekvatora se prostire tamna pruga mozete biti gotovo sigurni da se radi o galaksiji sa spiralnim kracima.

preckaste (barred spirals)

NGC 1365

Kod nekih spiralnih galaksija kraci ne izviru direktno iz jedra vec iz posebne koncentracije zvezda koja poput neke precke lezi u centru diska. Po tome se ove galaksije zovu prckaste ili premostene galaksije. Njihova oznaka je SB (B dolazi od barred = premosten). I one se dele kao i obicne spiralne galaksije na a, b i c tip i to po istom principu tj. prema razvijenosti svojih krakova i po velicini jedra.

Nepravilne (irregular)

Veliki Magelanov oblak
[43 Kb]

Kako im ime govori ove galaksije nemaju pravilan oblik. Habl ih je oznacio slovom I sto dolazi od irregular (= nepravilan).

Zasto su neke galaksije nepravilnog oblika? Postoji nekoliko mogucnosti. Prvo, da bi galaksija dobila pravilan oblik potrebna je odredjena minimalna srednja gustina materije oblaka koji pretenduje da postane galaksija. Tek nakon toga pod dejstvom rotacije i gravitacije oblak vremenom zauzme pravilan oblik. Ako, medjutim oblak ne raspolaze dovoljnom kolicinom materije ostace bez ikakve forme.

Druga mogucnost je da su neke galaksije jos suvise mlade i da jos nisu stigle da zauzmu pravilan oblik. A postoji i mogucnost da su neke galaksije nepravilne zbog gravitacionog dejstva neke druge, bliske galaksije (takav slucaj izgleda postoji kod M82 na koju deluje M 81). Ili pak da je doslo do sudara dve (ili vise) galaksija koji je izoblicio obe.

I medju nepravilnim galaksijama uocavaju se neke specificnosti po kojima se one dele na dve potklase. Potklasa I I su sjajnije, imaju slozenu strukturu i u nekim od njih se naslucuju tragovi spiralnih krakova.Obicno se ove galaksije nalaze u parovima sto bi moglo da govori o nekadasnjim spiralnim galaksijama ciji oblik je narusen medjusobnim gravitacionim dejstvom.

Galaksije I II imaju slab povrsinski sjaj, a to dolazi od siromastva zvezdama.

<< evolucija

vrh