|
|
|
Sazvežđa |
- konstelacije
- Hercules (Her)
Naziv sazvežđa |
Zvezde magnitude |
Vidljivo u periodu |
Povrsina u stepenima2 |
broj zvezda na 10°2 |
|||||
skraceni |
latinski |
narodni |
1,00 |
2,00 |
4,00 |
5,00 |
|||
| Her | Hercules | Herkul | - | 0 | 15 | 37 | II-VI-VIII | 1225,15 | 2,00 |
 |
|
Herkul, detalj sa veće mape (9 Kb) |
|
|
Leto je najbolje godišnje doba da se malo posvetite ovom sazvežđu koje nosi ime čuvenog i svemoćnog Zevsovog sina. Tokom maja i do početka avgusta ovo sazvežđe se može posmatrati i sa južne hemisfere. Stari Grci su ovo sazvežđe zvali "Pokleknuti".
| Otkud Herkul na nebu >> |
Herkul je sazvežđe koje ne sadrži mnogo svetlih zvezda, prividno gledajući sa Zemlje, ali opet, vrlo je lako uočljiv po blagoj, trapezoidnoj osnovi (u kojoj se nalazi i M13) i po krakovima koji izlaze iz tačaka te osnove. Sadrži oko 140 zvezda koje su vidljive golim okom pri idealnim atmosferskim uslovima uz koje ide i oštro oko posmatrača. Herkul je sazvežđe koje nema glavnu, lako upadljivu, najsvetliju zvezdu po kojoj može da se prepozna na prvi pogled.
Zvezde
Glavna zvezda u Herkulu je Alfa Her poznatija kao Ras Algeti (Ras Algethi; Rasalegti Rasalgethi) što na arapskom znači Herkulova glava. Ova zvezda je višestruki sistem koji je udaljen od nas 1629,9 svetlosnih godina.
Najsjajnija zvezda ovog višestrukog sistema (Alfa Her) je crveni superdžin koji je oko 800 puta svetliji od našeg Sunca, a uz to je i polupravilno promenljiva koja menja sjaj od 3.1. do 3.9. magnitude. Druga komponenta ovog sistema je plavkasta zvezda magnitude 5.4. Period obrtanja oko glavne zvezde je 111 godina.
| Više o ovoj zvezdi u AM >> |
Najpoznatije zvezde Herkula
| Naziv zvezde RA DEC Mag |
|
KORNEPHOROS 16:30:13.201 +21:29:22.56 2.77 |
Što se tiče promenljivih zvezda, najsvetlija je S Her koja tokom 307 dana menja svoju sjaj od 5.9. do 13.6. magnitude. Ona pripada istoj klasi promenljivih zvezda kao i R Ser.
Jedan od lako uočljivih objekata amaterskim teleskopima je kappa Her. To su dve zvezde od kojih je jedna G8III i 5. magnitude, a druga K1III i 6.25. magnitude. Takođe, tu je par zvezda koji se može videti u manjim teleskopima koji se zove rho Her, od kojih je jedna A0 i magnitude 5.47, a druga B9.5III sa magnitudom od 4.52.
Možda i najlepši prizor, što se tiče dvojnih zvezda, daje par 5. magnitude pod imenom 95 Her. To su dve zvezde koje sijaju zlatnom i srebrnkastom bojom.
M13
 |
Naravno, Herkul kao sazvežđe ne bio zanimljiv da se u njemu ne nalazi i najlepse zvezdano globularno jato M13 (NGC 6205).
| Rektasenzija Deklinacija Udaljenost Prividna magnituda |
16 : 41.7 (h:m) +36 : 28 (step:m) 25.1 (ksg) 5.8 (mag) |
Globularno jato M13 je otkrio Edmund Halej 1714. godine koji je i prvi shvatio da sazvežđa menjaju svoj izgled tokom vremena jer se zvezde kreću. Po i njemu nosi ime čuvena Halejeva kometa. Na udaljenosti od 25.000 svetlosnih godina i sa svojim prečnikom od 125 svetlosnih godina, ovo zvezdano jato sadrži nekoliko stotina hiljada zvezda.
Zanimljivo je to da je ovo jato izabrano 1974. godine kao meta za slanje radio-poruka preko Aresibo radio-teleskopa, u nadi da će te poruke primiti i dešifrovati neki vanzemaljci.
M92
 |
…još jedno globularno jato koje je kao i M13 vidljivo amaterskim teleskopima, pa čak i manjim dvogledima.
| Rektasenzija Deklinacija Udaljenost Prividna magnituda |
17 : 17.1 (h:m) +43 : 08 (step:m) 26.7 (ksg) 6.4 (mag) |
M92 (NGC 6341) je otkrio 1777. godine Elert Bode. Prema najnovijim informacijama, ovo zvezdano jato je od nas udaljeno 26.000 svetlosnih godina. M92 je vidljivo golim oko pri maksimalno dobrim atmosferskim uslovima. Ukoliko ga posmatrate kroz malo veći teleskop nije isključeno da ćete razlučiti pojedine zvezde pri obodu jata. Ima prečnik od 85 svetlosnih godina i masu od oko 330.000 Sunčevih masa. Do sada je u ovom jatu otkriveno samo 16 promenljivih zvezda od kojih su 14 njih RR Lyra tipa.
M92 nam se približava brzinom od 112 km u sekundi.
NGC
Sem ova dva globularna jata, u sazvežđu Herkula postoji i NGC 6229 ali ga je teško videti zbog velike magnitude od 9.39. Od nas je udaljeno 100.100 svetlosnih godina.
| Object R.A. Dec. Type Mag. |
|
NGC 6205 16 41.7 +36 28 GLOCL 05.9 |
Sazvežđe Herkula je dosta siromašno astronomskim objektima dubokog svemira. Od planetarnih maglina tu je NGC 6210. Ona je 9. magnitude.
Meteori
Od 19. maja do 19. juna su aktivni meteori Tau Herkulide. Prosečna magnituda im je oko 4. što je prihvatljivo ako ste na mestu gde nema svetlosnog zagađenja. Njihov maksimum je 9. juna. Ipak, zbog relativno malog broja meteora koji se mogu videti za sat vremena, Tau herkulidi ne predstavljaju neku posebno atraktivnu astronomsku pojavu.
Promenljive
Tabela promenljivih zvezda
| Zvezda
R.A.
Dec.
Tip
Mag. Mag. h:m:s.s ° ' " max min |
|
X
Her
16:1:8.8
+47:22:36
SRB
8.6
7.5 |
Tabela dvojnih zvezda
| Naziv
R.A.
Dec.
Mag
Sep
PA Tirion h:m:s.s ° ' " |
|
STF 2010 16 08.1 17 03 5.3-6.5 28.1 12 15 |
(avgust 2002.)
|
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa |
|
Instrumenti |
Istorija i tradicija |
Efemeride 2002 |