Lav
|
Lav (Leo) pripada grupi prolecnih sazvezdja i jedno je od 12 zodijackih sazvezdja. Sva zodijacka sazvezdja se nalaze u ravni ekliptike, pa tako i Lav i to izmedju Raka i Device. Na prolecnom nebu se lako uocava iako je sacinjen uglavnom od zvezda slabijeg sjaja. Drevni narodi su od tog skupa zvezdi videli profil lava, pa je tako sazvezdje i dobilo ime. Upadljivo je i dvanaesto po velicini. Deo sazvezdja koje cini lavlju glavu se jos zove i Srp zbog rasporeda zvezda koje cine oblik obrnutog znaka pitanja, gde se na mestu tacke nalazi najsjajnija zvezda, Regulus. Srp cine alfa, eta, gama, zeta, mu i epsilon Leonis.
Meteorski roj Leonida predstavljaju ostatke komete Tepmel-Tatl (Tempel-Tuttle). Radijant roja je u srpu lava. Meteorski pljuskovi iz 1833. i 902. se pripisuju Leonidima. Poslednji veliki meteorski roj Leonida bio je 17. novembra 1998. godine. Inace, pojavljuju se svake godine sredinom novembra. zvezde Regulus (alfa Leonis) je nazvan tako zato sto je vidjen kao cuvar raja, s obzirom da je i sam lav kad ga je Herkules usmrtio otisao u raj. To je latinska rec i znaci “Mali kralj”, mada je poznata i kao “Kraljevska zvezda” (“The Royal Star”). Nekada davno, u anticka vremena, ova zvezda je bila poznata kao Cor Leonis tj. “lavlje srce”, a onda ju je Kopernik prekrstio u Regulus.
Regulus je zvezda spektralnog tipa B (te zvezde su plave, povrsinske temperature izmedju 11 i 25 hiljada kelvina), tacnije B7V, magnitude 1,4. U stvari, to je trojni sistem, gde Regulusa prate dve zvezde 8. i 13. magnitude. Postoji i cetvrti clan, ali on je samo opticki, jer ga u tom sistemu ne drzi nikakva gravitacija tj. veza sa ostalim clanovima tog sistema. Ona se nalazi gotovo na samoj ekliptici tako da Mesec cesto prolazi blizu nje i ponekad je zakloni, a i u davnim vremenima Regulus je bio oznaka na nebu godisnje putanje Sunca.
Denebola (beta Leonis) je zvezda tipa A (te zvezde su bele, povrsinske temperature oko 9 000K). Magnitude je 2,1. Treca je po sjajnosti u sazvezdju Lava. Ime je arapskog porekla i zvaci “Lavlji rep”. Algeiba (gama Leonis) je arapski naziv za chelo, ali tacnije se zove “Juba” sto znaci griva. To je dvojni sistem, ciji je period jako veliki (618,6 godina). Aldhafera je zeta Leonis cije se znacenje ne zna tacno. Al Ashfar (epsilon Leonis ili mu Leonis) znaci obrve. Zosma (delta Leonis) je, ovog puta, grcka rec koja znaci pojas. Alterf je lambda Leonis, sto znaci ekstremitet. Jota Leonis je dvojni sistem, perioda 192 godine. R Leonis je jedina promenljiva zvezda u ovom sazvezdju. Menja svoj prividni sjaj od 11.3 m do 4.4m na svakih 309.95 dana. S obzirom da je okruzena belim zvezdama njena boja je jos izrazajnija, a to je tamno crvena koja se priblizava ljubicastoj.
galaksije [fotografije
nekih NGC objekata] M65 (NGC 3623) i M66 (NGC 3627) cine divan par spiralnih galaksija koje su u istom vidnom polju izmedju teta Leonis i jota Leonis, odnosno u polju lavljih zadnjih logu. Mogu se videti dogledom ili manjim teleskopom. M66 je sa istocne strane. Pruzaju se pravcima sever-jug. M65 ima zbijenije spirale, tako da je bolje uocljiva. Otprilike jedan stepen iznad njih tj. severno nalazi se galaksija NGC 3628 gde se vidi samo njena ivica s obzirom da lezi paralelno sa ravni horizonta. Ona je veca od bilo kog Mesjeovog objekta, ali se slabije vidi zbog svog polozaja. U istoj galaktickoj grupi gde su M65 i M66 nalazi se i NGC 3521. Spiralna je i nalazi se 7 stepeni jugo-zapadno od sigma Leonis. Jedva se vidi sa malim teleskopom. M95 (NGC 3351) i M96 (NGC 3368) su takodje jedan lep par galaksija, koje su doduse dalje od ovih prethodnih. Nalaze se na pola puta izmedju Alfa i Teta Leonis, mada nesto malo juznije, odnosno nalaze se izmedju prednjih i zadnjih nogu lava. M95 je sa zapadne strane. To je cudni sferni objekat, sa bledom poprecnom spiralom. M96 je takodje spiralna galaksija sa zbijenijim spiralama, sto je cini dosta svetlijom. M105 (NGC 3379) se nalazi sever-severo-istocno od M96. Elipticna je. Zajedno sa NGC 3384 i NGC 3389 koje leze istocno cini mali galakticki trougao. Tu je jos i NGC 2903 koja je nekako pobegla Mesjeovom teleskopu. Ona je sjajnija od vecine Mesjeovih objekata, a takodje zauzima veliku povrsinu. Izduzena je i spiralna. Nalazi se tacno 1,5 stepen juzno od Lambda Leonis. Nesto severnije od Regulusa, nalazi se galaksija koju je nemoguce videti golim okom. Zove se Lav jedan (Leo-one). Pripada lokalnoj grupi galaksija, tj. grupi gde se nalaze nasa i Andromedina galaksija. Otkrivena je 1950. godine i to astronomskom fotografijom. U sazvezdju lava nalazi se jos neistrazenih galaksija. One se uglavnom nalaze izmedju Alfa i Beta Leonis, sa manjom grupom koja je razbacana oko gama Leonis.
[april 2001] |