-
- prošlosti pojam sazvezdja je bio vezivan za zvezdane figure onako kako ih je nekada
davno videla covecija masta. Danas ona pre svega imaju znacenje odredenih oblasti neba.
- Bilo kako da
ih posmatramo ona predstavljaju kamen temeljac nebeske orjentacie.
- Na nebu
postoji ukupno 88 sazvezdja (iz nasih krajeva se vidi 69).
Ova savramena podela neba vodi poreklo iz 150-te godine naše ere kada je grcki
astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. U to
vreme sazvezdja su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica medu njima.
Mnoga od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijackih sazvezdja, su se pominjala
još 2000 godina pre naše ere u starom Vavilonu.
- Ptolomejeva
lista je ostala prakticno ne promenjena do kraja 16.-og veka kada su dva holandska
moreplovca: P. Kejser (Pieter Keyser) i F. de Houtman (Frederik de Houtman) dodali jos 12
novih sazvezdja oko juznog nebeskog pola. Vek kasnije sedam novih sazvezdja na severnom
nebu je upisao i poljski astronom J. Hevelijus (Johannes Hevelius), smestajuci ih izmedu
vec postojecih. U 19.-om veku Francuski astronom N. Laceil (Nicolas Louis de Lacaille) je
postavio 14 dodatnih konstalacija na juzno nebo i podelio veliko Ptolomejevo sazvezdje
Argo Navis na tri manja: Carina (Kobilica), Vela (Jedro) i Puppis (Krma).
|
Granice
- Moderna
podela od 88 sazvezdja je prihvacena 1922. godine od novo ustanovljene Internacionalne
astronomske unije (IAU). Ipak tada jos nisu bile strogo odredene granice medu sazvezdjima.
- Na zahtev
Unije Belgijski astronom E. Deleport (Eugene Deleporte) utvrduje granicne linije po
rektasenziskim i deklinaciskim lukovima za epohu 1875 g (jer je za tu godinu amerikanac
Guld (B. A.Gould) vec ranije napravio podelu za juzno nebo). Nove karte su publikovane
1930.g.a linije medu sazvezdjima su fiksirane prema zvezdama. Zbog efekta precesije, koji
dovodi do pomeranja kordinatnog sistema, danas se one vise ne poklapaju sa pozicijama
lukova po kojim su iscrtane.
Standardna imena sazvezdja
- Kada je IAU
objavila svoju zvanicnu listu od 88 sazvezdja u njoj se za svako sazvezdje našla
standardna skracenica od tri slova latinskog naziva. Isto tako je postignut dogovor o
korišcenju genitiva latinskog imena da bi se standardizovao polozaj zvezde u
odredenom sazvezdju. Tako zvezdu alfa u sazvezdju Zeca astromi od tada zovu Alfa Leporis i
skraceno je obelezavaju sa a Lep.
|
