Astronomski magazin
am@astronomija.co.yu

Labud

Sadr┼żaj AM

          

Naziv sazvezdja

Zvezde magnitude

Vidljivo u periodu

Povrsina u stepenima2

broj zvezda na 10?2

skraceni

latinski

srpski

1,00

2,00

4,00

5,00

Cyg

Cygnus

Labud

Deneb

1

11

43

V-VII-X

803,98

3,32

   
K
 
ada bi od mene neko trazio da izdvojim jedno sazvezdje kako bih na njemu pokazao kolika moze biti lepota zvezdanog neba bez sumnje bih se odlucio za Labuda. Ovo parce neba je gotovo idealno za posmatranje obicnim okom, tim najsavrsenijim astronomskim instrumentom. Zato ako hocete da pocnete posmatranje zvezdanog neba od Labuda  niste mogli napraviti bolji izbor.
Cygnus  Aleksandar Ilicic A. Ilicic                                                                              e-mile: acika@uns.ns.ac.yu          
S
 
azvezdje Labuda predstavlja sigurno jednu od najpoznatijih oblasti zvezdanog neba, ne samo danas vec i od davnina [Heleni, Srbi]. Veliku popularnost najvise duguje svom izgledu jer najsjajnije zvezde koje ga formiraju stvaraju na nebu izuzetno pravilan krst koji se veoma lako uocava. To je i razlog zbog cega se ova nebeska figura naziva jos i Severni Krst. Ovaj nebeski krst se u masti veoma lako transformise u figuru leteceg Labuda po kome i nosi ime. Labud spada u sazvezdja koja sa mesta nama slicnih geografskih sirina u svom kretanju prolaze kroz sam vrh neba. Zbog toga je Labud veoma dobro vidjiv oko pola godine i to bas one polovine sa lepsim vremenom, od sredine proleca do sredine jeseni. Ipak je najpoznatiji kao pravo letnje sazvezdje jer u vrelim letnjim nocima zauzima svoj dobro poznati polozaj u vrhu neba. Jos jedna osobina koja ovo sazvezde cini tako interesantnim je to sto kroz njega prolazi sjajni krak mlecnog puta. Iako postoje i gusci delovi ovoga nebeskog fenomena, upravo se ovde sa najviseg polozaja na nebu Mlecni Put pokazuje u punoj svojoj lepoti.
 
          Najsjajnija zvezda u sazvezdju Labuda nosi ime Deneb, sto na arapskom jeziku znaci rep. Naravno ovo je zbog toga sto ona zauzima polozaj na samom repu figure leteceg labuda. Deneb je ogromna zvezda koja spada u klasu takozvanih supergiganta. Kada bi joj prisli videli bismo da u njen precnik Sunce moze da stane 60 puta, dok joj sjaj nadmasuje suncev nekih 60 000 puta! Da stignemo do Deneba krecuci se brzinom svetlosti trebalo bi nam 1600 godina. Prividni sjaj joj iznosi 1.3m. Sve ove brojke je cine najsjajnijom i najudaljenijom od svih sjajnih zvezda koje mozemo videti na nebu. Za nase krajeve Deneb je posebno interesantan posto gotovo matematicki precizno prolazi kroz tacku zenita.
 
          Albireo je dobro poznato ime za zvezdu b Labuda koja je smestena na samoj labudovoj glavi i koja vazi za jednu od najlepsih dvojnih zvezda uopste. Svoju slavu duguje svakako veoma lepom kontrastu u boji komponenata koje je sacinjavaju. Tako je jaca (3.2m) topazno zuta dok je slabija (5.4m) safirno plava. Utvrdjeno je da komponente nisu u gravitacionoj vezi odnosno da je njhova udvojenost samo prividna. Ovo je primer siroke dvojne zvezde sa rastojanjem od 35 uglovnih sekundi, sto je cini veoma pogodnom za testiranje jacih dvogleda uvecanja od 11 puta pa navise. Daleko je vise od 400 svetlosnih godina.
 
          Centralna zvezda u figuri krsta je g Labuda ili Sadr. U liku sazvezdja oznacava labudove grudi. To je zelena zvezda 2.2m koja je u stvarnosti deset puta slabijeg sjaja od Deneba dok lezi dva puta blize. Sadr je najvise poznat po svojoj okolini, jer se nalazi u posebno gustom oblaku mlecnog puta koji je izuzetno bogat zvezdanim skupovima.
 
          Istocno labudovo krilo oznacava zvezda e Labuda ili Geniah. To je narandzasto zuta visestruka zvezda 2.5m koja je daleko 70 svetlosnih godina. Ovo krilo se zavrsava zvezdom z koja je takodje visestruka, sjajna je 3.2m a otprilike je duplo dalje. Drugo, zapadno labudovo krilo je formirano od zvezde d Labuda koja predstavlja veoma bliski dvojni sistem sa periodom od oko 800 godina. Ovo je plava zvezda 2.9m koja lezi 170 svetlosnih godina daleko. Kraj ovog labudovog krila oznacavaju tri sitnije zvezde q , i 2 i k (4.5m, 3.8m, 3.8m).
 
          Medju zvezdama koje putovanjem kroz ovo sazvezdje sigurno nebi smeli zaobici je i zvezda P Labuda koja spada u veoma retku klasu promenljivih zvezda koje se nazivaju "Novama slicne zvezde". P Labuda je poznata i kao nova iz 1600. godine kada je dostigla 3m dok joj se danas sjaj krece oko 5m sa manjim promenama od oko pola magnitude. Udaljenost nije precizno izracunata vec se barata sa vrednostima od 3 do 7 hiljada svetlosnih godina. U slucaju ove vece vrednosti morala bi imati nezabelezeni sjaj.
 
Cygnus                                                                              Autor: A. Ilicic
          Zvezda 61 Cyg ima svoje posebno mesto medju ukupnom zvezdanom populacijom zbog svog istorijskog znacaja. Ona naime predstavlja prvu zvezdu cija je udaljenost izracunata. Besel je 1838. odabrao ovu zvezdu zbog njenog relativno velikog sopstvenog kretanja, da bi njenu udaljenost odredio paralaktickom metodom. Za daljinu je dobio 10 svetlosnih godina sto je kasnije samo malo korigovano. Inace ova zvezda je jos poznata kao veoma lepa dvojna za male teleskope sa periodom obrtanja komponenata od oko 650 godina.
 
          Sledeci zanimljiv par cine zvede 30 i 31(o 1) Labuda ciji je kontrast boje posebno upecatljiv gledano vec dvogledom, a zajedno sa obliznjom o 2 cine veoma zanimljiv nebeski detalj. Zvezda 31 je i sama posebno zanimljiva jer spada u klasu pomracujuce promenljivih sa varijacijom sjaja od oko pola magnitude. Samu zvezdu cine narandzasti gigant sa precnikom od 150 Sunca i manja plava, mnogo sjajnija zvezda. Posto ovaj sistem gledamo bas u ravni njegove orbite svakih deset ipo godina ce veca zvezda pomraciti svog manjeg pratioca.
 
          Jos jedan bliski dvojni sistem sa priodom oko 50 godina nosi ime t Labuda. Ova zelena zvezda ima sjaj od 3.7m a daleko je 75 svetlosnih godina.
 
          Narocito zanimljiva zvezda je c Labuda, dugoperiodicna promenljiva koja nosi bajerovu oznaku (grcko slovo) a ne R kako bi to bilo uobicajno. Sjaj joj varira od 4.2m (prosecno oko 5m) pa do 15m sa periodom od 406 dana. Daleko sje 270 svetlosnih godina. Naredni maksimum dostize u januaru 2000. kada ce sazvezdje Labuda biti u nepovoljnom polozaju da bi se ovo posmatralo. Zato cemo morati sacekati jedan ciklus kasnije i mart-april 2001.
 
          Zbog svog polozaja na mlecnoj stazi sazvezdje Labuda je jedno od najbogatijih rasutim zvezdanim jatima [vidite objekti dubokog neba]. Dva od njih M39 i M29 su posebno interesantna posto se mogu lepo videti vec u obicnom dvogledu.
 
          Rasuto zvezdano jato M39 sa zbirnim sjajem 5.5m ukljucuje 25 zvezda sjajnijih od 10.5m na
M29

M 29

M39

M 39

prostoru od oko pola sepena (precnik meseca). Daleko je oko 800 svetlosnih godina pa je po tome posebno poznato kao jedno od nama najblizih. U idealnim uslovima moguce ga je opaziti golim okom.
Dobro je poznato i jato M29 koje se nalazi u blizini zvezde g u oblasti zvezdanih oblaka izuzetne gustine. Mozemo samo sa zalimo sto ga Carls Mesije nije nazvao M27 jer mu je precnik 7 minuta, sjaj oko 7m a udaljenost 7000 svetlosnih godina. Poznao je i po tome sto najsjajnije zvezde unutar jata formiraju figuru malog pluga.
 
          Sazvezdje Labuda ocarava i sa dve svoje najpoznatije magline. To su NGC7000, sjajna difuzna maglina poznata zbog svog oblika i kao "Severna Amerika" i maglina Cirrus ili Cipkasta maglina u Labudu. One su toliko efektne da sa pravom zasluzuju posebne stranice.
 
          U Labudu se nalazi i po snazi, drugi u svemiru, a prvi na severnom delu neba, radio izvor Cygnus A. Kao razlog nastanka veoma intenzivnog radio zracenja obicno se navode procesi interakcije velikih masa medjuzvezdane materije.
 
          Iduci samo malo dalje dolazimo do mesta koje je jak izvor jos jedne vrste zracenja. To je Cygnus X1 koji proizvodi snazne snopove g ili X zraka. Na mestu izvora postoji gigantska plava zvezda 9m i 6000 svetlosnih godina daleko koja ima moguceg nevidljivog pratioca. Sve ukazuje da ovaj pratilac svojom gigantskom gravitacijom crpi materiju sa vidljive zvezde, pa je dobar kandidat za crnu rupu koja inace ne moze biti opticki vidjena. Naglo ubrzavanje zvezdane materije dovodi do intenzivnog nastanka g zracenja.  (jun 1999)