28.4.2007.

Pre dva dana, sve svetske astrofizičke agencije su objavile da je otkriven najmanji beli patuljak u našoj galaksiji – helijumska zvezda veličine Saturna, koja ima samo petinu mase našeg Sunca. Astronomi su uočili i razlog ubrzanog gubljenja mase ovog malog patuljka – to je (verovatno) drugi beli patuljak, koji je prosto usisao većinu materijala odbačenog sa patuljka.

"Ova zvezda je krajnje bizarna," rekao je Warren Brown iz američkog Harvard-Smithsonian Centra za astrofiziku. "Potrebni su zaista izuzetni uslovi da bi se stvorio beli patuljak tako male mase."

Kada jedna zvezda kao što je Sunce ostari i približi se kraju svog aktivnog života, pretvara se u belog patuljka. Novootkriveni patuljak, krajnje bezveze označen kao SDSS J091709.55+463821.8 (ubuduće J0917+46), nalazi se na oko 7.400 svetlosnih godina od nas, na samoj međi sazvežđa Ris i Velikog medveda. Dok prosečan beli patuljak ima masu od recimo pola Sunca, ovaj novi ima samo tek mali deo te mase.

Znajući da nema poznatih fizičkih zakona koji bi objasnili tako malu masu jedne zvezde glavnog niza, naučnici su pretpostavili da u blizini mora da postoji još jedna slična zvezda koja je "kriva" za tako rapidno gubljenje mase neke zvezde. Mogući kandidati su bili neutronske zvezde, pa čak i crna rupa, ali se ispostavilo da je verovatno u pitanju još jedan beli patuljak.

"Nijedna zvezda nije toliko stara da bi sama od sebe postigla tako ekstremno malu masu," kaže Brown. "Na taj način smo zaključili da joj je masu morao da skine nekakav kompanjon u blizini."

"Pronalaskom tog pratioca, teorija stelarne evolucije je prošla glavni test," dodao je Scott Kenyon, astronom sa Smithsonian Astrophysical Observatory. "Činjenica da pratioca predstavlja masivniji beli patuljak ili neutronska zvezda, takođe je u skladu sa teorijom."

Istraživački tim je pokušao da objasni istorijat ovog para zvezda. Binarni sistem je otpočeo sa jednom zvezdom dvaput veće mase od Sunca, i drugom koja je bila malo manja od Sunca. Veća i masivnija zvezda je prva evoluirala, i pretvorila se u belog patuljka mase možda jednake Sunčevoj trećini. Tek nakon deset milijardi godina i druga zvezda se pretvorila u patuljka. Sa svakim od ovih evolutivnih koraka, zvezde su otpuštale slojeve svojih spoljnih gasovitih omotača, što je povećavalo trenje i postepeno približavalo jednu zvezdu drugoj. Danas se, na udaljenosti od oko milion kilometara, one okreću jedna oko druge za 7,6 sati, dostižući fantastičnu brzinu od 150.000 m/s ili 540.000 km/h!

Astronomi veruju da će se ovaj ples ipak završiti u sledećih 10 milijardi godina i to jednim katastrofalnim sudarom. O posledicama tog karambola, moćićete i tada da čitate na stranicama našeg sajta www.astronomija.co.yu.

AM Index