|
11.5.2007. Koliko je stara najstarija zvezda? Međunarodni tim astronoma, predvođen dr Annom Frebel sa Teksaškog univerziteta zaposlenoj na Austin McDonald Observatory, izmerili su prekjuče starost jedne zvezde u Mlečnom putu i otkrili da ima fantastičnih 13,2 milijarde godina! Tim merenjima je potvrđena donja granica starosti univerzuma, a otišlo se korak dalje i u rasvetljavanju hemijske istorije naše galaksije. Za određivanje starosti ove zvezde siromašne matalima, sa kataloškom oznakom HE 1523–0901, tim je koristio tehniku radioaktivnog raspada, i dobio vrednost koja je jako blizu našoj proceni starosti vasione od 13,7 milijardi godina. "Ovaj dasa je rođen neposredno nakon Big Banga", izjavila je presrećna Frebelova. Da podsetim da je procenjeno da je Sunčev sistem star samo 4,6 mlRd. godina. "Možda je iznenađujuće, ali određivanje starost zvezde je vrlo teško", objašnjava ona. "Međutim, generalno, zaključili smo da je ova hemijski veoma primitivna zvezda veoma stara." Takve zvezde mora da su nastale daleko pre mnogih generacija zvezda koje su hemijski obogatile našu galaksiju.
Astronomi su u stanju da precizno odrede starost tek vrlo malom broju retkih zvezda koje sadrže dovoljne količine određenih hemijskih elemenata, uključujući radioaktivne elemente kao što su torijum i uran. Na sličan način na koji arheolozi i geolozi koriste ugljenik–14 [1] i neke slične elemente da bi odredili starost relikata na Zemlji koji imaju hiljade godina, astronomi koriste radioaktivne elemente pronađene u zvezdama da bi odredili njihovu starost, koja može biti izražena u milionima ili milijardama godina. "Veoma malo zvezda sadrži radioaktivne materije", kaže Frebelova. "Ja sam tražila veoma retke podgrupe u tim već ionako retkim zvezdama. Tražila sam, što bi se reklo, iglu u plastu sena." Za ekstremno teška merenja količine urana u HE 1523–0901, Frebelova je koristila UVES spektroskop koji se nalazi na Very Large Telescopu u čileanskoj European Southern Observatoryji. "Ovo je bila najbolja uranijumska detekcija do sada", rekla je ona, objašnjavajući da su do sada otkrivene samo dve zvezde koje sadrže uran, ali da ga je samo jedna ima dovoljno da bi na osnovu toga mogla da se utvrdi njena starost. HE 1523–0901 je sadržala i torijum, još jedan elemenat zahvalan za precizno datiranje starosti zvezda. Frebelova kaže da uran, sa vremenom poluraspada od 4,5 milijardi godina, predstavlja ipak bolji časovnik od torijuma. Torijumski poluživot od 14 milijardi godina je duži od pretpostavljene starosti vasione. Ali astronomima je potrebno nešto više od radioaktivnih elemenata poput urana i torijuma da bi odredili starost jedne zvezde. Za svaki radioaktivni elemenat je "potrebno da se zakači za neki drugi elemenat u zvezdi", kaže Frebelova. Ona ih je otkrila mnogo, ali u ovom konkretnom slučaju pomogli su joj egzotični elementi kao što su europijum, osmijum i iridijum. Kombinacijom 2 radioaktivna i 3 prateća elementa otkrivena na zvezdi, omogućila su timu da prati 6 različitih tzv. "kosmičkih satova". "Do sada, nijedna zvezda nije dozvoljavala praćenje više od jednog takvog časovnika", kaže ona. "Sada, odjednom nam je bilo moguće da pratimo šest takvih satova u samo jednoj zvezdi!" Dr Frebel i njen tim će iskoristiti novo otkriće da bi dobili važne informacije o nastanku i evoluciji hemijskih elemenata ubrzo nakon Velikog praska. Ovim otkrićem će takođe omogućiti i astroteoretičarima nove i važne eksperimentalne podatke. "Zvezde kao što su HE 1523–0901 su idealne svemirske laboratorije za proučavanje nukleosinteze", izjavila je na kraju ova Australijanka.
(13.05.2007.)
|
Svojstva zvezde:
|
