Neki katalozi

am@astronomija.co.yu

Katalozi
Sta je to dobar
katalog

Sadržaj AM

katalozi
Neki katalozi
Bayer • Flamsteed • BD • HD • HR • SAO • PPM • GSC • Tycho • PMM

Kataloga zvezda ima skoro bezbroj:). Evo podataka o nekim vaznijim.

• Bayer Johann Bayer, nemacki astronom, u svom divnom atlasu Uranometria iz 1603. oznacava zvezde malim grckim slovima i to po sazvezdjima. Po pravilu najsjajnija zvezda je oznacena slovom alfa, a zatim sledeca po sjaju zvezda dobija oznaku beta itd. Uz grcko slovo navodi se i latinski naziv sazvezdja i to u genitivu, npr. Alpha Centauri je najsjajnija zvezda sazvezdja Kentaur. Ponekad se jedno slovo koristi vise puta uz eksponent za oznacavanje susednih zvezda. Najpoznatiji takav primer je oznacavanje zvezda iz Orionovog stita: od Pi¹ do Pi⁶ Orionis.

Ovaj nacin oznacavanja odmah je bio prihvacen od drugih astronoma. Medjutim u svakom sazvezdju ima mnogo vise zvezda nego sto ima grckih (i bilo cijih drugih) slova, te su astronomi morali da potraze druge nacine za oznacavanje zvezda. Prvo su zvezdama dodavana latinska slova, ali su se i ona brzo iscrpla [o Bajerovim oznakama i spisak grckih slova]. Zatim su se zvezde pocele oznacavati brojevima.

• Flamsteed - Engleski astronom John Flamsteed je oko 1712. uveo nov nacin obelezavanja zvezda. On ih je numerisao po sazvezdjima i to tako sto je u svakom sazvezdju je popisivao zvezde od zapada ka istoku redom po rektascenziji. Znaci, po Flamsteed-u zvezda nosi oznaku koja se sastoji od rednog broja i genitiva latinskog naziva sazvezdja, npr. 58 Orionis je isto sto i Alfa Orionis ili Betelguese kako se jos zove najsjajnija zvezda Oriona. Takav sistem olaksava nalazenje zvezde na karti, jer u jednom sazvezdju zvezda koja nosi manji broj lezi zapadno od zvezde sa vecim brojem.

Numerisane su sve sjajnije zvezde - ukupno 2682. Najveci broj ima zvezda 140 Tauri.

Kada su, medjutim, 1930. utvrdjene granice sazvezdja mnoge Flamstedove zvezde su se nasle u "pogresnom" sazvezdju. To je slucaj sa zvezdom 30 Monocerotis koja se ovom administrativnom merom Medjunarodne astronomske unije odjednom nasla u sazvezdju Hidre. To je razlog sto 30 Monocerotis necete naci u nekim inace veoma iscrpnim astronomskim programima. Jednostavo - nestale su.

• BD U 19. veku svi napori da se popisu zvezde po odredjenom sistemu doziveli su udar. Jednostavno, teleskopi su bili sve mocniji i otkriveno je na stotine hiljada novih zvezda. 1859. nemacki astronom Argelander sa Bonske opservatorije poceo je da sastavlja svoju listu zvezda: Bonner Durchmusterung. Na kraju posla BD katalog je sadrzao 324188 zvezda do oko 9,5 magnitude. Argelander i njegovi sledbenici su podelili nebo u trake sirine 1° deklinacije koje seu zahvatale 24 h rektascenzije. Zvezde unutar svake trake su numerisane u redosledu po rektascenziji, a konstelacije su ignorisane. Tako Vega ima oznaku BD +38°3238 sto znaci da je ona 3238-ma zvezda polazeci od 0h rektascenzije u zoni izmedju +38° i +39° deklinacije.

Ovaj katalog je medjutim pokrio samo nesto vise od pola neba: od severnog pola do -2° deklinacije. Zato je kasnije sacinjen katalog juznih zvezda, SDB (South Bonner Durchmusterung) koji je isao do -23° deklinacije i popisao 133659 zvezda. Cordoba Durchmusterung (CD, ili CoD) je zavrsio posao popisivanja zvezda juznog neba sa 613953 zvezda iduci do juznog nebeskog pola. Ukupno DM katalog ima 1071800 zvezda.

Gotovo citav vek ovaj katalog je svakodnevni alat astonoma, zbog velike preciznosti za avezde do 9-te i 10-te magnitude. Medjutim, za danasnji pojam ove magnitude su ipak nedovljono precizne.

Inace u ovom Argelanderovom katalogu promenljive zvezde imaju svoje posebne oznake. Prvu promenljivu zvezdu koju je u nekom sazvezdju pronasao Argelander je oznacio velikim slovom R uz genitiv imena sazvezdja. Slovo R je izabrano jer je prethodno slovo Q bilo najvece Bajerovo slovo u oznacavanju zvezda rimskim slovima. Sledeca promenljiva je oznacena slovom S i tako dalje do slova Z. A nakon Z sledi oznaka RR, zatim RS do RZ, pa onda dalje ide SS do SZ i tako sve do ZZ. Ako promenljiva zvezda vec ima u oznaci grcko slovo Argelandre ga je ostavljao smog.

Ali, promenljive su se i dalje otkrivale. Nakon ZZ astronomi su odlucili da tim zvezdama dodeljuju oznake od AA, AB sve do AZ (izostavljajuci J posto se u nekim jezicima ono mesa sa I). Posle AZ dolazi BB do BZ i tako redom sve do QZ.

Ukupno to je 334 oznaka. Ali i one su nedovoljne da se popisu sve promenljive zvezde u nekim krcatim sazvezdjima. Sta raditi u tom slucaju. Postojala je ideja da se predje i na trece slovo, ali astronomima se vise dopala ideja da promenljive zvezde pocnu da oznacavaju brojevima i to od V 335 (V = variable, promenljiva) pa nadalje (V336, V337 itd.). Do 1990. taj broj je narastao do V 4153 Sagitarii.

• HD; the Henry Draper catalogue - Ovo je sledeci siroko korisceni katalog koji je sastavio Annie J. Cannon, astronom sa Harvarda i to u periodu od 1911. do 1915. s tim sto je katalog objavljen od 1918. do 1924. Katalog ukljucuje 225300 zvezda (8^m) do koje su popisane u redu po rektascenziji. Ono sto ovaj katalog cini atraktivnim jeste podatak o spektru svake zvezde. Bas zbog toga ovaj kaaatalog je i dalje popularan iako su njegovi polozaji zvezda prilicno neprecizni. Neki drugi katalozi preuzimaju podatak o spektru zvezda bas iz HD kataloga.

Sem podatka o spektralnom tipu HD katalog sadrzi kataloski broj svake zvezde, zatim vizuelnu i fotografsku magnitudu itd.

• HR (Harvard revised); the Yale Catalog of Bright Stars - je katalog 9096 sjajnih zvezda. Popularan je medju programerima planetarnih programa zbog velikog broja podataka koje daje o vecini zvezda sa svog spiska. To su: magnituda, RA, Dec, kretanje, spektralni tip, paralaksu, narodni naziv, radius itd.

• SAO; the Smithsonian Astronomical Observatory - To je vrlo popularan katalog i mnogi kompjuterski programi se oslanjaju bas na njega. Nastao je pocetkom XX veka, a sadrzi 258997 zvezda, uglavnom sve do 9,5^m. Zvezde u ovom katalogu su popisane redom po rektascenziji u trakama od 10° deklinacije od severnog do juznog pola. Njegova populatrnost pociva delimicno i na relativno velikom broju podataka koje daje o vecini svojih zvezda. To su kataloski broj, RA, Dec, spektralni tip (iz HD kataloga), DM i stvarno kretanje. Medjutim SAO katalog ima i neke ozbiljne mane. Pre svega nedostaju mu stotine zvezda sedme i osme magnitude. Isto tako njegovi podaci o magnitudama su zastareli. Katalog dosta dobro daje ove vrednosti za zvezde do devete magnitude, ali preko toga je vec nepouzdan. Ovo narocito vazi za zvezde severno od nebeskog ekvatora gde gresi cak i za dve magnitude.

I podaci o stvarnom kretanju zvezda nisu bas pouzdani jer se cesto zasnivaju na samo dva posmatranja, pa ako je graska napravljena u jednom od njih onda je procena o kretanju pogresna.

**Katalozi: SAO** (gore)**, PPM** (sredina) **i Tycho 2** (dole)

• PPM; the Position and Proper Motion catalog - Ovaj katalog je naslednik SAO kataloga. Trebalo je da upotpuni SAO i ispravi njegove greske i u tome je dosta uspesan. Od SAO kataloga je duplo bogatiji (ima oko 470 hiljada zvezda) i znatno je popravio koordinate zvezda. Za svaku zvezdu daje njen kataloski broj, magnitudu, RA, Dec, podatak o stvarnom kretanju, spektralni tip, DM i CD.

Ambicije kataloga su kompletiranje svih zvezda do 10^m. U tome nije do kraja uspesan posto mu nedostaju i neke zvezde do 9^m. Katalog je dosta precizan, narocito daje dobre podatke o stvarnom kretanju jer se oslanja na vise (cetiri) osmatranja. Dosta je prcizniji kad se radi o zvezdama juznog neba sto je rezultat sovjetsko-kolumbijske saradnje. Za ove zvezde katalog daje dobre i fotometrijske podatke dok su ti podaci za zvezde severa pomalo grubi.

• GSC; the Hubble "Guide Star Catalog" - Ovaj katalog je pravljen za Hablov teleskop i to treba imati na umu kad se poredi sa drugim katalozima. On naime nije ni pravljen za druge namene pa mu se neki nedostaci i ne mogu zameriti.

Ovaj katalog cini spisak od 18.819.291 objekata od cega na zvezde otpada 15.169.873. U bogatom delu Mlecnog puta popisuje zvezde do 13-te magnitude, a izvan ravni Galaksije ide do 15^m. Dakle, to je dosta bogat katalog iako mu nedostaju neke zvezde narocito od devete do trinaeste magnitude.

Fotometrija ovag kataloga je veoma losa, a broj podataka koje daje o objektima je veoma skroman. Pored identifikacionog broja za svaki objekat katalog daje jos samo podatke o polozaju i podatak da li je objekat zvezda ili nije (u kom slucaju se radi o asteroidu, kometi ili slicno). Ovaj posao, identifikovanje zvezda, odradio je kompjuter, analizirajuci nacinjene snimke neba. U vecini slucajeva jasno je bilo da se radi o zvezdi. Suvise zamrljanie ili izduzenie objekte kompjuter je proglasio 'non-stelar' objektima.

Identifikator se sastoji od dva broja. Prvi se odnosi na jedno od 9537 podrucja neba, a drugi na zvezdu u datom podrucju.

GSC je do sada izasao u nekoliko verzija od kojih je svaka ispravljala greske i nepreciznosti prethodne. Verzija 2.0 sa zvezdama do 18^m ocekuje se 2001. godine.

• Tycho - Ovaj katalog predstavlja dobar kompromis izmedju velikih prohteva osmatraca i podnosljive velicine koju zauzima na disku kompjutera. Ipak, citava stvar sa njim malo je zakomplikovana.

Pre svega postoji vise verzija ovog kataloga. Prva je deo kompleta sa Hiparhovim katalogom (Hipparcos and Tycho) koji sadrzi 1.058.332 zvezde. Zatim tu je Tycho Reference Catalog sa 990.182 zvezde. Ovaj katalog je ispravio neke greske u pozicioniranju zvezda koje postoje u H&T katalozima, ali ima 68.150 zvezda manje.

Slicno je i sa ACT (Astrographic Catalog/Tycho) Reference katalogom koji sadrzi 988.758 zvezda. I on je pravljen da pruzi preciznije podatke (stvarno kretanje zvezda) za vecinu zvezda iz Tycho kataloga. Medjutim i on je manji od osnovne verzije.

Obe ove verzije zajedno daju prilicno dobar popis zvezda do 10,5^m, a iscrtavaju i neke do 11^m.

Postoji zatim i TIC (Tycho Input Catalog) koji ide do 12,5^m i na kraju tu je Tycho 2 katalog koji postaje sve popularniji medju programerima.

Taj katalog zajedno sa svojim dodacima (supplements) sadrzi 2,5 miliona zvezda. Ovi dodaci popisuju one zvezde iz H&T i TRC koje nedostaju osnovnoj verziji katalogaTiho 2.

Zajedno sa dodacima Tiho 2 je sasvim korektan za zvezde do 11^m. On prikazuje i zvezde do 12,5^m ali tu nije sasvim kompletiran. Podaci o magnitudama zvezda su veoma dobri i idu do 1/10 (eventualno 2/10) magnitude. Kada se radi o bledjim zvezdama preciznost je opada ali je jos uvek dobra za iscrtavanje karti.

• PMM katalozi:
Katalog USNO, verzija A2.0 (U.S. Naval Observatory) Katalog sadrzi pola milijarde zvezda do 20^m, tacno 526.230.881 i ceo je smesten na deset kompakt diskova. Katalog je rezultat primene nove tehnologije na ranije napravljenim foto snimcima severnog i juznog neba. Fotografije su snimljene na dve emulzije. Jedna je osetljiva na crveno, a druga na plavo, zatim je izvrsena digitalizacija tih snimaka a u katalog su unete samo one zvezde koje su detektovane u obe boje. Skeniranje i digitalizacija je uradjena pomocu "masine za precizno merenje - PMM (The Precision Measuring Machine).

Katalog USNO, verzija SA2.0 Ovo je skromnija verzija USNO-A2.0 kataloga. Sadrzi "samo" 54.787.624 zvezde. Ceo moze da stane na jedan CD i namenjen je za upotrebu na manjim kompjuterima.

Vise o katalozima zvezda:
http://cdsweb.u-strasbg.fr/
http://ftp.nofs.navy.mil/projects/pmm/index.html
http://astro.estec.esa.nl/Hipparcos/hipparcos.html
[avgust 2000] [april 2001]: vrh strane