Prve karte zvezda

Katalozi
Sta je to dobar 
katalog
Neki katalozi

Astronomi

Sadržaj AM

          

katalozi

---

Prvi katalozi zvezda

haldejci, egipcani, kinezi      Prve spiskove zvezda (njih nekoliko desetina) sacinili su Haldejci oko 2500 godina p.n.e. Te zvezde imale su astroloski znacaj za haldejske svestenike i oni u to vreme pomno prate njihovo kretanje po nebu tokom godine i mere njihova ugaona rastojanja. 

Spiskove zvezda prave i Egipcani. Nadjeni su neki sacinjeni izmedju 2000 g. p.n.e. i  1800 g. p.n.e. Egipcani isto kao i Haldejci prate tridesetak zvezda i beleze njihove izlaske i zalaske.

Kinezi imaju svoje spiskove. S`sen u IV veku p.n.e. sastavlja katalog sa 800 zvezda. Polozaj manje sjajnih odradjuje prem sjajnijim zvezdama. U II veku p.n.e. Cang Heng ima spisak sa 2500 zvezda kojima ne odredjuje polozaj, ali izdvaja 320 njih sa nazivima.

heleni                                               Zatim dolaze Heleni. Eudoks (IV pre n.e.) utvrdjuje polozaj 47 zvezda mereci njihove polarne daljine. Te zvezde ne pominje po nazivima vec po polozaju u odnosnom sazvezdju, pa tako govori o zvezdi u prednjoj juznoj nozi Velikog Medveda, u kljunu Labuda, glavi Zmaja itd. Nakon Eudoksa kataloge sastavljeju Aristil i Timoharid koji odredjuju polozaje zvezda u odnosu na ekliptiku. Eratostenov katalog sastoji se od 475 zvezda smestenih u 44 sazvezdja. Medjutim ovaj katalog ne odredjuje polozaj zvezda.

Zatim se polavljuje cuveni Hiparhov katalog, negde 150 g. pre n.e. Taj katalog je vec dosta slican danasnjim katalozima. U njemu je nabrojano 1080 zvezda (po nekim izvorima 850) u 49 sazvezdja. Izgleda da je glani motiv za sastavljanje ovog kataloga Hiparh nasao u pitanju da li se zvezde nekretnice ipak krecu u dugom vremenskom periodu. Na to je, kazu, bio pobudjen pojavom jedne nove zvezde na nebu koja se kretala. Mozda je to bila i kometa. Hiparh je u pocetku odredjivo polozaj zvezda po rektascenziji i deklinaciji, ali je kasnije presao na longitudu i latitudu. Po sjaju sve zvezde deli na blistavo sjajne, jasne i slabe.

Hiparhov katalog zatim preuzima Ptolomej u svom cuvenom Almagestu. Tu se nalazi 1022 zvezde sa njihovim longitudama i latitudama, te prividnim velicinama od 1 do 6. Ovaj katalog iz Almagesta (kao uostalom i celo ucenje Ptolomejovo) odrzalo se sve do Kopernika i Keplera. Kazu da je po njemu i Kolumbo plovio.

arapi                                    Nakon Ptolomeja, kataloge sastavlja, ali znatno kasnije, al-Fergani (1022 zvezda). To je zapravo popravljeni Hiparhov katalog. I al-Sufi ima poprevljen Hiparhov katalog. On je dao polozaje zvezda za 964. godinu. Slede katalozi Abula Hasan Ali ibn Omara, pa Ulag Beka. Tu se vec javljaju i neke zvezde juznog neba koje ne mogu naci kod Ptolomeja.

Zatim tu je Velhelm IV sa svojih nekoliko stotina zvezda, pa Tiho sa 777 zvezda. Kepler je ovaj zadnji katalog dopunio do 1005 zvezda.

teleskopi, fotografija           Hevel, Flemstid, Bredli, Halej, Lakejev itd. redom prave kataloge od kojih su se neki odrzali do danas. Lakej belezi zvezde do 7m (9766 zvezda), a Laland ide do 10m (47390 zvezda). To je vreme teleskopa i astronomi vide dublje u kosmos no ikad ranije. Zatim dolazi fotografija. Emulzija filma izlaze se dugim ekspozicijama i tako beleze gotovo nevidljivi svetlosni izvori. Ali to je vec vreme savremenih kataloga.
[jul 2000]  

vrh strane