Prvi katalozi zvezda

Katalozi
Sta je to dobar 
katalog
Neki katalozi

Astronomi

karte

---

Prve karte zvezda

Najstarija karta neba je jedan crtez pronadjen ispod Himalaja, napravljen pre 13000 godina. Ovaj podatak, medjutim, treba prihvatiti sa rezervom. Mnogo pouzdaniji je onaj da se neke slike sazvezdja nalaze u grobnici Setija I. sto znaci da su nacinjene pre blizu cetiri hiljade godina. Sledeci crtez sa zvezdama je nadjen u Kini a potice iz III veka. Potom kartu zvezda crta al-Sufi itd.

Prve karte zvezdanog neba su redovno oslikane mitoloskim bicima. To je bio zakon sve do XVI stoleca. Pikolomini ga je prekrsio 1540. kada je sa svoje karte izostavio crteze. Medjutim ta karta nije bila prihvacena od astronoma. Na toj karti su inace prvi put zvezde oznacene slovima.

Godine 1603. pojavljuje se proslavljeni Bajerov atlas zvezda. Osnovu atlasa cini Tihoov katalog sa 777 zvezda kojima je Bajer dodao jos oko 500 novih. Atlas cini 51 karta sa zvezdama rasporedjenim u 60 sazvezdja. Od ovih 60 dvanaest pripada juznom nebu. U atlasu je i 121 zvezda o kojima je Bajer dobio podatke od pomoraca. I Bajer oznacava zvezde slovima [vise o Bajerovim oznakama], a sjajnije zvezde crta krupnije od manje sjajnih.

Bio je to odlican atlas, ali naisao je na ostre kritike. Bajer je takodje oslikao svoje karte, ali onako kako se sazvezdja vide sa Zemlje. Sve do tada ovi crtezi su crtani onako kako se vide spolja, gledano izvan globusa Zemlje. Zato npr. ona zvezda koja se nalazila u levom ramenu Oriona, kod Bajera se nalazila u desnom.

Zatim slede brojne druge karte od kojih treba pomenuti Hardingov atlas iz 1822. jer su tu sasvim izostavljene slike te su karte sada preglednije i ostavljaju vise prostora za veci broj zvezda. Harding je u atlasu objavio 27 karti sa 40 000 zvezda od severnog pola do -30°. Argelanderov atlas vec ima 324000 zvezda.

Karte se razvijaju i dalje, sve su preciznije i bogatije. Zatim dolazi era kompjutera i - nista vise nije isto kao pre.

[jul 2000]  

vrh strane