|
30.4.2007. Želiš da stvoriš planetu? OK, samo obrati pažnju – BEŽI OD O ZVEZDA! Objekti tog tipa su najmasivnije zvezde, od kojih su neke 50 i više puta masivnije od Sunca. Količina energije koju jedna takva zvezda stvara – a samim tim i koliko je vrela i sjajna – veoma zavisi od mase. Sjaj se javlja kao masa3,5, tako da se dupliranjem zvezdane mase ne duplira i njen sjaj, već ide gore za faktor 23,5 = 11,3. Jedna zvezda, po Morgan–Keenan klasifikaciji [1] označena kao O tip (ovo je veliko slovo, a ne cifra!), koja je 50 puta masivnija od Sunca, stvara skoro milion puta više energije nego Sunce! Očigledno je da biti preblizu takvoj grejalici nije baš zdravo. Srećom, tako masivne zvezde nisu tako česte u kosmosu kao one kojima pripada i naše Sunce. Pored toga, one ne žive toliko dugo, tako da ne predstavljaju veliku pretnju za svoju okolinu. Jedini je problem što se često formiraju u oblacima gasova zajedno sa ostalim zvezdama, što je za komšiluk prilično loše, sem pod uslovom da nisi jedan od tih nabildovanih momaka. Kako je krajem prošle godine objavljeno u naučnim vestima, tim astronoma koje je predvodio Mađar dr Zoltan Balog, iskoristio je infracrveni Spitzer Space Telescope u nadi da će prokupiti nove podatke o tome. Zapravo, tim je u početku samo želeo da posmatra novoformirane zvezde u blizini jedne zvezde O tipa. Kada se stvaraju, obično se oko zvezda nalazi disk materijala i gasova koji ih obavija. Naučnici su primetili da, gledajući mlade zvezde oko obližnje O zvezde, uopšte nema tog diska, jer su ga fotoni (odn. svetlost) sa O zvezde jednostavno oduvali! Taj proces je nazvan fotoisparavanje. Ali kada su pogledali ka novorođenom zvezdanom jatu IC 1396, ono što su ugledali – vidi se na priloženoj slici – bila je zvezda u procesu gubljenja svog diska. Ona sama je dovoljno daleko od O zvezde da preživi, ali za eventualne planete koje bi tu trebalo da se formiraju, nema šanse. Divlja energija koja kulja sa masivne zvezde bukvalno će ispariti i oduvati sav materijal iz diska. Na slici može da se vidi rep sličan kometinom koji je okrenut baš u suprotnom pravcu od masivne zvezde. U konkretnom slučaju, zvezda se nalazi na oko 16.000 milijardi kilometara (1,6 svetlosnih godina) od zvezde O tipa, i teži da zadrži svoj disk, ali one koje su bliže potpuno su ga izgubile. To znači da postoji svojevrsna kosmička karantin–zona; ako pređeš crtu, gotov si. Interesantna je jedna stvar koju izjava za štampu nije pominjala: za možda milion godina ova O zvezda će eksplodirati. Kada postane supernova, sve što se nalazi oko nje će nestati, i to u mnogo većem prečniku. Veoma teško je reći koliko treba da si udaljen od supernove da bi preživeo, ali je sigurno da sat otkucava svakoj zvezdi u tom zvezdanom jatu.
Sliku je instrumentom MIPS (Multiband Imaging Photometer) na Spitzerovom teleskopu napravio dr Zoltan Balog, sa univerziteta u Segedinu, koji je trenutno na Univerzitetu Arizona. Talasna dužina je 24 mikrona, a ekspozicija 80 sekundi. Sever je levo, a zapad gore.
(30.04.2007.)
|
Svojstva zvezde: zvezde - obeležavanje, magnituda, prećnici, spektar....
|
