|
Dok gledate ovu fotografiju možda će vam se učiniti da vidite ulje na platnu veštog majstora četkice sa istančanim smislom za apstraktne forme. Snimak je, međutim, delo tima koji rukovodi Svemirskim teleskopom Habl i predstavlja jednu iz serije veličanstvenih fotografija načinjenih pomoću te kosmičke opservatorije. Gledano sa Zemlje ova raskošna maglina obojena kraljevskim ljubičastim i vatreno crvenim tonovima nalazi se u sazvežđu Oriona, pa po tome i nosi ime: Maglina Orion. Hiljadu i pet stotina godina svetlost ove magline putovala je do bi stigla do nas. U vreme kada je krenula na svoj put, ovde na Zemlji se rušilo rimsko carstvo. Maglina se sastoji od gasa i kao dim fine prašine. Tu i tamo zgusnuta je u grudve. Neke grudve su dostigle i gigantske razmere, vrele su i plamte. To su zvezde. Na ovoj slici, u punoj razmeri (ovde vidimo samo njenu minijaturnu predstavu) ima ih 3 000. Neke do sada nikad nisu viđene, bar ne u optičkom delu spektra. Uglavnom su to mlade, tek rođene zvezde. Oko nekih od njih kruži protoplanetarni disk, gigantski prsten prašine i gasa od kojeg će nastati novi svetovi. Jednoga dana, možda će nas odatle neko posmatrati. U drugim velikim kuglama tek se pale prve nuklearne vatre. Uskoro će i one zasijati i na nebu će se pojaviti nove zvezde. Nekim grudvama nedostaje materijala za nuklearnu fuziju. Suviše su male za zvezdu. Takve zovemo braon patuljcima. Na ovom posteru to su sitne crvenkaste tačkice. U središtu magline nalaze se masivne zvezde koje obasjavaju oblak. Zato ga i vidimo. Iako je udaljena čitavih 1500 svetlosnih godina ova maglina nam je blizak sused. Čitava naša galaksija u prečniku ima 100 000 svetlosnih godina. Kada je vedro, sa nekog mračnog mesta gde vam ne smeta rasveta ovu maglinu možete videti čak i golim okom, kao divnu, bledunjavu pegu. U jednom sličnom oblaku, pre 4,5 milijarde godina nastalo je i naše Sunce. (20.01.2006.)
|
|
