|
Duge polemike nemaju smisao i ne znam ni jednu u kojoj je neko ubedio svog oponenta u svoje mišljenje. Zato se slažem sa g. Petrovićem da ovo okončamo. Neka čitaoci sami prosude da li je u tekstu o teleskopu iznet zaključak, da li naši preci treba da su ponosni na nas što nismo dali neki teleskop u tuđinu itd. Zato ću umesto odgovora ovde izneti nekoliko mojih stavova koji će možda malo više razjasniti suštinu teksta o teleskopu.
Treblo je da dr Dimitrijević sasluša ponudu i da zatraži npr. mesec dana za odgovor. U tih mesec dana tim astronoma je trebalo da načini analizu pa da na jednu stranu stave sve ono što je u ponudi dobro, a na drugu ono što je loše. Npr. ovo je dobro:
Šta nije dobro:
Zatim se podvuče crta i donese jedan od tri zaključka.
Tako je otprilike to trebalo uraditi. A međutim bilo je drugačije. Dr Dimitrijević je posle deset minuta presekao svaku raspravu i doneo odluku da odbije ponudu. A zašto? Ne zato što postoji bolje rešenje za teleskop, ne zato što ćemo od telekopa imati više koristi ako ga ne damo. Nego zato što.... ma neću to više ni da ponavljam. Pa nije teleskop ratni trofej da ga čuvamo za uspomenu. Teleskop je dobijen na ime ratne odštete i to zato što Nemci nisu imali pare da nam daju. Ratna odšteta se daje da bi se koliko toliko popravilo ono što je uništeno, a ne zbog uspomene. A naša tadašnja vlada je, pretpostavljam, prihvatila teleskop po načelu bolje išta nego ništa. Po logici dr Dimitrijevića da smo dobili pare umesto teleskopa i njih bismo čuvali u sanduku jer je natopljen krvlju naših junaka. Pozdrav Aleksandar Zorkić (februar 2002.) |