decembar 2002

< [ 8 | 9 | 10 | 11 | 12 ] >

Poznata su i druga produžavanja godine. U Andima, usred razvalina grada Tiahuanako, otkriven je kalendar usečen u kamen. Dešifrovana varijanta kalendara koju je napravio H. Belmi izgleda dosta ubedljivo. Prema tom kalendaru, godina je nekada trajala 290 dana.

I na kraju treba ispričati priču o još kraćoj godini. Maje su, pored vrlo preciznog kalendara koji se pokazao tačnijim od onih koje mi koristimo, imale još jedan, takozvani "sveti kalendar", o čijem se poreklu danas ništa ne zna. Po "svetom kalendaru" godina je imala samo 260 dana.

Postepeno skraćivanje godine od 800-900 dana, do 390 dana u devonskoj epohi, a zatim do sadašnjih 365 dana – razumljivo je i objašnjivo. Ali, ako je godina nekada imala 290-260 dana, kako onda objasniti skok u obratnom smeru, odnosno ne usporavanje, nego naglo ubrzavanje okretanja Zemlje oko ose? Ako se nešto slično zaista i dogodilo, možda je taj događaj povezan sa kataklizmom koja je nekada zadesila našu Zemlju.

Kada se zbila katastrofa?

Uspomene na daleki potop i na apokaliptične zemljotrese koji su ga pratili, učvršćivale su katastrofe lokalnog karaktera koje su zatim sledile. Tako su, na primer, oko 1450. godine PHE vode Atlanskog okeana prodrle u Sredozemno more čiji je nivo dotad bio znatno niži. Iznenada su potopljene mnoge zemlje, a njihovo stanovništvo je gotovo potpuno izginulo. Do nas je stigla karta Egejskog mora, kopija nekog mnogo starijeg originala. Na njoj, uporedo sa ostrvima koja postoje i danas, iscrtana su mnogobrojna ostrva i zemlje kojih danas u tom regionu nema. Po mišljenju nekih istraživača, ta mapa prikazuje sliku do prodora Atlanskog okeana u Sredozemno more, kada je, prema Pliniju, postojalo kopno koje je povezivalo Kipar sa Azijom.

Zašto se Bab-el-Mandebski moreuz, što u prevodu znači "vrata suza", baš tako zove? Po predanju, ime mu je dato kao uspomena na veliki zemljotres koji je odvojio Aziju od Afrike, kada se obrazovalo i Crveno more. Tada je poginulo mnogo ljudi.

Druge lokalne katastrofe dogodile su se u nama mnogo bliže doba. Aprila 1815. godine, u jednoj od provincija Indonezije iznenada je počela erupcija vulkana. Spaslo se samo 26 ljudi od oko 12.000 koliko ih je tamo živelo.

Za vreme čuvenog lisabonskog zemljotresa, 1775. godine, za samo 6 minuta, poginulo je 60.000 ljudi. Podzemni potresi razne jačine uzdrmali su Evropu i Ameriku. Tog istog dana i časa, u Maroku se iznenada otvorila ogromna pukotina, progutala grad sa desetak hiljada stanovnika, a potom se zemlja ponovo sastavila. (55)

Stanovnici ostrva Martinik iznenada su 1902. godine čuli čudnu huku. Podigavši glave videli su oblačak nad obližnjom planinom – ugašenim vulkanom. To je bilo poslednje što su videli. Oblak usijanih grasova sručio se na grad. Svih 30.000 žitelja poginulo je gotovo u magnovenju. U mnogim novinama tog doba štampana je zanimljiva informacija o jedinom čoveku koji se spasao. To je bio zatvorenik osuđen na smrtnu kaznu. Spasli su ga debeli zidovi ćelije na smrt osuđenih. (55)

Podaci o lokalnim kataklizmama često se "kaleme" na predanja o toj smrtonosnoj katastrofi o kojoj su sačuvali uspomene svi narodi sveta. Zbog toga je teško razjasniti kada se dogodila pretpostavljena svemirska katastrofa. Može se, ipak, pokušati.

KLIMATOLOGIJA. Na grafikonu srednje zimske temperature u Velikoj Britaniji za 20.000 godina PHE, krivulja se lomi, iznenada pada – postaje hladnije[1]. Zatim, temperatura ide pravo uvis, dok se ne zaustavi oko današnjeg nivoa. Izračunat prema ostacima biljaka, ovaj grafikon ubedljivo svedoči o naglom klimatskom prelomu, o nekakvom događaju koji se zbio na prelazu iz 11. u 10. milenijum PHE.

Postoje li kakva objašnjenja o tome šta se dogodilo?

Ruski naučnik V. A. Obručev i litvanski E. M. Hagemejster pretpostavljaju da je kraj poslednjeg perioda lednika na severnoj polulopti direktno vezan za potapanje nekog kopna u Atlanski okean. Potapanje tog kopna otvorilo je Golfskoj struji put na sever i epoha lednika u Evropi i na Grenlandu je bila završena.

S vremena na vreme, u ruke naučnika dolaze različiti nalazi koji potvrđuju da je nekada u Atlanskom okeanu zaista postojalo kopno. Uzimajući uzorke sa dna Atlanskog okeana sa dubine od 3.600 metara, švedski naučnik P.V. Kolbe je izvukao ostatke algi koje mogu da opstanu isključivo u slatkoj vodi. Jedino moguće objašnjenje tog otkrića jeste pretpostavka da je na tom mestu postojalo kopno. Kada?

Popravljajući 1898. godine telefonski kabl položen na dno Atlanskog okeana, posada francuskog broda slučajno je na površinu izvukla i deo stene vulkanskog porekla. Nalaz je zainteresovao naučnike. Utvrđeno je da se staklasta lava, izvučena sa dna okeana, mogla obrazovati isključivo pod atmosferskim pritiskom.

Vreme nastanka lave datirano je na 13. milenijum PHE. Shodno tome, katastrofalno potapanje kopna u Atlantik (ili podizanje nivoa okeana) moralo se dogoditi posle tog datuma.

Kraj ledenog perioda datiran je na 10. milenijum PHE. Naučnici smatraju da je baš u tom periodu počeo da se topi ledeni pokrivač koji je pokrivao znatan deo severne polulopte. Topljenje je izazvalo podizanje nivoa svetskog okeana. Okean se podigao za 125-150 metara, potopivši velike delove kopna i odvojivši Aziju od Amerike (104, Br. 9, 1978.). Najveće podizanje nivoa okeana zbilo se, smatraju naučnici, do 9600. godine PHE (104, Br. 12, 1967.). Taj datum se podudara sa 9570. godinom PHE koju Platon navodi kao datum potapanja Atlantide.

Za taj isti period istraživači vezuju i važan klimatski preokret u svetu – naglo povećanje vlažnosti, (68)

HIDROGRAFIJA. U gotovo isto vreme, u 10. milenijumu PHE zbile su se i značajne promene pejzaža na teritoriji Evrope i zapadne Azije (104, Br. 11, 1978.). Promene pejzaža zbile su se istovremeno i u Americi. Za to postoje konkretni dokazi. Vodopad Nijagare sastoji se iz celog niza kamenih stepenica na koje je tokom dugog vremena padala voda. Kad bi snaga vode jednu takvu stepenicu potpuno izlizala, ustremila bi se na sledeću, i tako redom. Utvrđeno je da je vodopad Nijagare nastao kao posledica naglih geoloških pomeranja u tom delu Zemlje, u periodu od 13. do 8. milenijuma PHE

< Prethodna [ 8 | 9 | 10 | 11 | 12 ] Sledeća >

vrh strane