decembar 2002

< [ 8 | 9 | 10 | 11 | 12 ] >

Prema podlokanim konturama obala, prema ostacima biljaka moguće je utvrditi kako se menjao nivo vode u pojedinim vodenim basenima. Pred nama su takvi podaci o jezerima tropske Afrike tokom 20.000 godina. Zbog "čistoće podataka" uzeta su jezera iz kojih se voda nije izlivala, odnosno iz kojih nisu isticale reke. Svih šest zatvorenih vodnih sistema na tlu afričkog kontinenta daju jednu istu sliku: na početku 10. milenijuma PHE jezera su bila puna do maksimalnog nivoa, a iz četiri od njih voda se preliva i preko obala. Iznenađuje i vremenski period tog zbivanja i njegova sinhronost.

ARHEOLOGIJA. Na visini od 5.700 metara u Kordiljerima, pod debelim slojem leda, meksikanski naučnik Garsija Pajona otkrio je ostatke dveju koliba. Oko koliba nađene su školjke i tragovi aktivnosti mora, što govori da su kolibe nekada stajale na morskoj obali. Proračuni pokazuju da se podizanje tog regiona zbilo pre nešto više od 10.000 godina.

Kako tvrdi U.F. Libi, veliki američki naučnik, dobitnik Nobelove nagrade, preciznom analizom uz pomoć radioaktivnog izotopa ugljenika C₁₄, na američkom kontinentu otkrivena je čudna pojava. "Pre oko 10.400 godina" – piše Libi – "tragovi čoveka (na tlu Amerike) iznenada iščezavaju. Otkrivene činjenice kao da svedoče da se baš na toj vremenskoj granici dogodio nekakav prekid kontinuiteta."

"Tu pojavu" – piše dalje Libi – "teško je objasniti, ako se ima na umu da znatan deo američkog kopna nije bio pokriven ledom u vreme poslednjeg ledenog doba." (100. 1962.)

Isti prekid kontinuiteta nađen je i u Evropi. (67) U frankokatabrijskim pećinama crteži naglo nestaju na vremenskoj granici od pre 10 do 12 hiljada godina. I tek posle izvesnog vremena počinje novi procvat pećinskog slikarstva.

Iznenađuje sveopšta raspostranjenost i istovremenost tog prekida. On se zapaža na američkom kopnu, u Evropi, u Egiptu i, najzad, u Centralnoj Aziji.

U planinama Kurdistana postoji znamenita pećina Šanadir, čiji slojevi kulture predstavljaju neprekidnu hroniku poslednjih 100.000 godina. Jedan kulturni svoj nastavlja se dna prethodni, jedna epoha smenjuje drugu, sve dok, baš na vremenskoj granici od 10.000 godina PHE, ne nastane iznenadni prekid. (8)

Nestaju tragovi čoveka. Pećina i okolna mesta kao da su bukvalno odjednom ostali bez ljudi. To se, očigledno, i zbilo. Umesto slojeva kulture pojavljuju se drugi tragovi: slojevi naslaga koje je nanela voda. To je dokaz da je pećina, iako na nadmorskoj visini od 750 metara, ipak bila pod vodom. U slojevima se pojavljuje kamenje otkinuto sa tavanice – dokaz da su ovaj region potresali jaki zemljotresi.

Tek posle prekida od pet hiljada godina počeo je da raste kulturni sloj, prvo polako, a tim sve brže i brže.

VULKANOLOGIJA. Predanja o katastrofi sadrže i podatke da je taj period bio obeležen i aktiviranjem vulkana. Već smo govorili o uzorcima lave uzetim sa dna Atlanskog okeana. Nedavno su, za vreme bušenja ledenog pancira Antarktika, na dubini od gotovo 1,5 kilometra, otkriveni tragovi vulkanskog pepela. Naučnici sada pokušavaju da utvrde da li je taj pepeo stigao sa drugih kontinenata ili je nastao u lokalnoj vulkanskoj aktivnosti. Najzanimljivija od svega je činjenica da je taj pepeo nastao od 12. do 8. milenijuma PHE. (101, Br. 41, 1968.)

Pri bušenju grenlandskog ledenog sloja, u severnom polarnom krugu, sonde istraživača doprle su na dubinu veću od 2 kilometra. Svaki sloj leda je letopis – klime i vulkanske aktivnosti jedne epohe. Ispostavilo se da se sneg, koji je padao na Grenland u toku tog istog vremenskog intervala, razlikuje od ostalih slojeva, jer ima mnogo više prašine. (95, Br. 43, 1981.)

U tom istom vremenskom periodu zbila se i vulkanska katastrofa u basenu Rajne. Saradnici instituta za najstariju istoriju Kelnskog univerziteta nazvali su je "Pompeji ledenog doba", a kažu da se dogodila oko 9080. godine PHE. Okolinu, zajedno sa naseljima, prekrio je sloj lave od 15 metara, a kiša pepela padala je i na teritoriji današnje Poljske. (97, Br. 8, 1984.) (96, No2, 1985.)

Na ovaj način razni podaci se grupišu oko sve preciznije određenog perioda. Pokušaćemo da još više suzimo te vremenske okvire.

Proučavajući informacionu stranu procesa učenja, naučnik V. G. Kuklin iz Novosibirska otkrio je niz zakonitosti. Ako se pretpostavi da su te zakonitosti karakteristične za svaki sistem koji se sam reguliše, a zatim se, na osnovu tih zakonitosti i sa demografskim podacima iz poslednja dva milenijuma, ekstrapolira demografska krivulja prošlosti, onda će dobijeni rezultati biti približno jednaki proračunima demografa. Prema dobijenoj krivulji, na početku HE na Zemlji je bilo oko 250 miliona ljudi, a prema proračunima demografa, od 150 do 200 miliona.

Prema Kuklinovim proračunima, saopštenim autoru, ta demografska krivulja, produžena u prošlost, daje sledeću sliku: između 11800. i 11600. godine broj ljudi naglo pada. Taj pad traje oko dva stoleća, a potom se broj ljudi polako povećava, dostigavši između 8600. i 8000. godine PHE cifru od oko 8 miliona ljudi, Od tog doba počelo je ubrzano uvećavanje broja stanovnika, a taj proces traje i danas.

Podaci dobijeni iz drugih oblasti znanja takođe ukazuju na tu istu vremensku granicu.

Početna tačka indijskog lunarno-sunčanog kalendara je 11.652. godina PHE.

Kalendar Maja se sastojao iz ciklusa od po 2.760 godina. Ako se pođe od kraja jednog takvog ciklusa u prošlost, stiže se do 11.653. godine PHE. (51)

Činjenica da se opadanje broja stanovnika Zemlje nastavilo još oko dva veka posle katastrofe, nameće zaključak da su to bile godine koje nije bilo lako preživeti. "Kada se zbilo to pustošenje" – pripoveda Platon – "stvari su za ljude izgledale ovako: okolo je bila nesaglediva strašna pustinja, ogromna masa zemlje, sve životinje su izginule, a slučajno se spaslo po koje stado rogatih životinja iz plemena koza. Ta stada su u početku za pastire bila oskudni izvor opstanka." (27)

<  Prethodna [ 8 | 9 | 10 | 11 | 12 ] Sledeća >

vrh strane