O autoru

Dr Miroslav Filipović

Miroslava Filipovića sam video pre dve godine u Beogradu. Sreli smo se kod Konja, kako Beograđani zovu trg sa velikom statuom Kneza Mihaila na konju. Nosio je farmerice i tanak letnji sako i od ostalih šetača na trgu izdvajao ga je samo njegov čvrst, hitar hod. To je hod čoveka koji ima isplaniran dan i tog plana se drži. Miroslav ima vremena za sve, jedino ne za gubljenje. Kasnije smo u jednom restoranu pili pivo i pričali.

Miroslav je u naponu i fizičke i intelektualne snage. Raspolaže sa ogromnom energijom i to mu omogućava da u nedelju dana obleti planetu, prođe sve vremenske zone i dva godišnja doba, održi nekoliko predavanja na engleskom, nemačkom i srpskom i da na kraju nedelje, svež i odmoran stigne kući u Sidnej i odmah se lati uobičajenih poslova. To radi u proseku dva puta godišnje. Uopšte, toliko mnogo putuje da mu avionske kompanije daju poseban popust na karte.

U razgovoru interesuje ga suština. Zato preskače nepotrebne forme koje bi samo usporile komunikaciju i zamaglile srž teme. Zbog toga će lako preći na ‘ti’. Sagovornika pažljivo sluša i gleda ga u zenicu.

Iako je skoro dve decenije u Australiji po mnogo čemu i dalje je Beograđanin. Odlično poznaje našu astronomiju. Njegove procene zasnivaju se na analizi, a analize na jasnim činjenicama. Uostalom, on je astronom praktičar. Uočavanje bitnog podatka u moru nebitnih mu je posao.

 ***

Rodio se pre četiri decenije u Beogradu. U šestom razredu osnovne škole postao je svestan da je astronomija njegova buduća profesija. Gimnazija mu je bila prelazno doba do astrofizike. Astrofiziku je studirao u Beogradu – tri godine. Danas kaže da je to dobar fakultet, ali je u ono vreme za njegov pojam bio malo spor. Nerviralo ga je što prve dve godine na studijama nije ni video teleskop. Dobio je stipendiju i fakultet završio u Australiji. Usput je svoj studentski budžet dopunjavao raznim poslovima kojim se i inače tamo na zapadu bave studenti. Dalje je sledio uobičajen niz događaja u životu uspešnog astronoma. Doktorirao je, zaposlio se na Univerzitetu Zapadni Sidnej. U Nemačkoj je na Maks Plankovom institutu proveo nekoliko godina na postdoktorskim studijama. Iz tog vremena potiče i jedna od legendi koje se o njemu prepričavaju. Sasvim pojednostavljeno priča kaže da je Miroslav oborio jedan veštački satelit zarad nekih svojih istraživanja. Danas se Miroslav smeje na tu priču. Kaže da nije tačna, jer je satelit ionako trebalo da padne.

Doktor Filipović predaje na Univerzitetu Zapadni Sidnej. Po dužnosti odlazi na redovna dežurstva u neku od čuvenih australijskih radio-opservatorija. Radio-teleskop Parks prosto obožava. Kaže da je “voziti” Parks nešto najuzbudljivije što čovek može da radi. Povremeno odlazi i u druge opservatorije širom kugle. Radio je na astronomskim instrumentima svake vrste, posetio sve kontinente, pa i onaj najjužniji, Antarktik. Za posao astronoma kaže da je naporan, da ga nikom ne preporučuje, ali da ga on voli i da ga ni za kakav drugi ne bi menjao. Voli da kuva i da igra košarku. Samo košarku nema s kim da igra pošto Australijanci nemaju smisao za taj sport.

Ne veruje da izvan naše planete postoji još neki život, mada se, kaže, možda on upravo sada stvara.

Oženjen je i ima dve ćerke.

 U Novom Sadu, 01. septembar 2007.
Aleksandar Zorkić