Istovremena
potreba za bekstvom i nepokretnošću uslovljava krajnju
zategnutost mišića. Čekanje.
Osećaj peckanja po ledjima i na vrhovima pipaka dok
pristižu informacije. Zbir informacija
nalikuje seriji ravnomernih talasa a samo kratkotrajno sećanje
moždanih stanica na jednu raniju naglu krivulju-greben
uslovljava i dalje opštu pozornost.
Čekanje, čekanje,
čekanje... Proticanjem vremena
jedan po jedan nerv zadužen za opštu opasnost se gasi.
Mišići se olabavljuju. Poput
termostata, kada predje odredjeni prag
otpora, nervni sistem na koncu šalje
talas olakšanja i noge počinju da se kreću,
što dovodi do... eksplozije
užasnog bola... Zamršenog haosa
besmislenih impulsa... po celom telu
nebrojeno mnogo žarišta... nešto poput
vatre otiče iz svih delova, rasipa
se... zatim telom još slabašno kruže
struje besciljnih podsticaja-varnice života preskaču,
gasnu...
(Idući put izbaci bubu napolje,
nemoj da prljaš zid! -
Dobro mama!)
U udolini mumificiranog tela,
između sasušenih voštanih čekinja i stvrdnute sluzi koja je
stvorila nešto nalik vulkanskom grotlu okruženog lavom,
štapićasta bakterija treperi umirići. Negde unutar nje kolonija
virusa postojano jede duplicirajući se... U mračnim
galerijama-pećinama insektovog tela krvna zrnca pretvorena u
finu prašinu ljušte se i lebde vazduhom. Raskoljena hitinska
lobanja dopola ispražnjena isparavanjem tečnosti i delovanjem
mikroorganizama je nalik na polu srušenu bizarnu kupolu
katedrale. Mnogo kasnije... u jednom zgužvanom krvnom sudu onoga
što je ostalo od mozga širi se, tiho pucketajući, rupa. Svetleća
spora odlebdi napolje vrteći se lagano kao u bestežinskom
stanju. Zatim promeni oblik iz sfernog u oblik blistave
dijamantske igle. Mreža sedefnih niti izraste iz njenog šiljka.
Jedna noga insekta mišića pretvorenih u prah se pokrenu. Zatim
jedna preostala antena na neoštećenoj polovini glave postade
žustra poput štapa nekog slepca. Vukući sasušena creva, telo
pođe napred. Jedna od zadnjih nogu prelomi se nadvoje. Insekt
nastavi dalje poštapajući se. Deo utrobe veličine glave
palidrvca ispade iz rasporenog stomaka. Zatim otpade ljuspa
krila, otkrivajući unutrašnjost tela koje se ubrzano raspada.
Mrveći se u sve sitnije komade leš nastavi da puzi sivom
cementnom pustinjom zida grabeći sve dalje i dalje i dalje...
