ma@astronomija.co.yu
 

PLANETE

Ako hoćeš da vidiš veći crtež klikni na njega

Orbite planeta oko Sunca

Sunčev sistem sadrži osam planeta, preko 160 (do sada otrkrivenih) prirodnih satelita, planete patuljke, asteroide, komete, puno prašine, razne gasove itd. i ceo taj inventar okreće se oko  naše zvezde, Sunca.

Ako krenemo od Sunca poredak planeta je ovaj: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.

Veličina planeta

Najveća planeta je Jupiter, zatim slede Saturn, Uran, Neptun, Zemlja, Venera, Mars i Merkur.

Podela

Po položaju u odnosu na Sunce planete delimo na unutrašnje i spoljašne.

Unutrašnje se nalaze bliže Suncu od spoljašnjih. To su Merkur, Venera, Zemlja i Mars. One su relativno male, sastavljene su pretežno od stena i imaju malo satelita, ili ih uopšte nemaju. Sateliti su tela koja kruže oko planete.

Spljašnje planete su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Nalaze se daleko od Sunca, velikih su dimenzija, sačinjene uglavnom od gasova, imaju oko sebe prsten i mnogo satelita.

Po sastavu planete možemo podeliti na planete Zemljinog tipa, jer su sličen Zemlji, tj. stenovite su. To su planete: Merkur, Venera, Mars i Zemlja. Kao što vidite to su sve unutrašnje planetame.

Planete Jupiterovog tipa su slične Jupiteru, tj. sve su sastavljene od gasa. Sve su spooljašnje.

Klini na crtež da se učita veći

Temperatura

Po pravilu, što je planeta dalje od Sunca to je hladnija. Od ovog pravila izuzetak je Venera. Ona se nalazi dalje od Merkura, ali je ipak toplija odnjega. To je zbog guste Venerine atmosfere, pune uglejn dioksida zbog čega je kod nje izražen efekat staklene bašte (slično efektu koji imaju staklene bašt u kojima se zimi gaji povrće). Vertikalna linija kod nekih planeta na našem grafiku pokazuje dratičnu razliku između mnimalne i maksimalne temperature planete.

Gustina

Klini na crtež da se učita veći

Spošljašnje, gasovite planete imaju mnogo manju gustinu nego unutrašnje i stenovite planete. Gustina nekog tela nam govori koliko je materija zbijena u njemu. Stenovite planete imaju veću gustinu od gasovitih.

Zemlja je najgušća od svih planeta, a Sturn najređa. Kada biste Sturn potopili u kadu vode on bi plutao. 

Masa planeta       

Klini na crtež da se učita veći

Ukratko, masa je količina materije u nekom telu.

Jupiter je svakako najmasivnija planeta, a za njim slede Saturn, Uran, Neptun, Zemlja, Venera, Mars i Merkur.

Gravitacija

Klini na crtež da se učita veći

Najveću gravitaciju na površini ima Jupiter. Mada su Satrun, Uran i Neptun takođe masivne planetena na njima je gravitaciono privlačenje jedva nešto veće od gvaritacionog privlačenja na Zemlji.  To je zato što gravitacione sile na površini planete ne zavise samo od njene mase već i od njenog prečnka i to obrnuto proporcionalno.

Dan na planeti

Klini na crtež da se učita veći

Dan je vreme za koje se planeta obrne oko svoje ose rotacije (pa tako načini 360 stepeni). Dan na zemlji traje nešto manje od 24 časa.

Planeta sa najdužim danaom je Venera. Njen dan traje 243 zemljina dana. Dakle, Venera se oko svoje ose okrene za 243 Zemljinih dana. Zapravo, dan na Veneri je duži odn njene godine. Godina je vreme potrebno da planeta jednom obiđe Sunce. Venera to učini za 224,7 Zemljinih dana.

Planeta sa najkraćim danom je Jupiter. On se oko svoje ose obrne za svega 9,8 Zemljinih časova.

Prosečna orbitalna brzina

Klini na crtež da se učita veći

Što je planeta bliže Suncu to je i njena brzina kretanja oko Sunca veća. Ali treba da znate da se planete oko Sunca ne kreću stalno istom brzinom. Planete oko Sunca obilaze po eliptičnim putanjama pa njihova brzina raste kada se približavaju Suncu, a opada kada se udaljavaju od njega.

Godine na planetama

Godina je period vremena za koji planeta obiđe oko Sunca. Dalje planete kreću se sporije, a i prelaze duži put od bližih planeta. Zato je godina (obilazak oko Sunca) daljih planeta duža.

Koliko ste teški

Na svakoj planeti tvoja težina je drukčija. Težina zavisi od mase tvog tela, od mase planete i od toga koliko se daleko nalaziš od centra planete.

Da bi izračunala (onosno da bi izračunao, ako si momak) svoju težinu na nekoj od planeta sa tabele, pomnoži svoju težinu koju imaš na Zemlji sa faktorom pored planete u tabeli.

 A ovde imaš i programčić koji ti sve to sam računa

TABELA SA PODACIMA O PLANETAMA

 * AU je merna jedinica za rastojanje. Skraćenica dolazi od engleskih reči astronomical unit, a mi kažem astronomska jedinica. AU je srednje rastojanje Zemlje od Sunca i iznosi 150 miliona kilometara.

** Revolucija u astronomiji označava period za koji neko telo obiđe drugo. Recimo Zemlja oko Sunca, Mesec oko Zemlje itd.

*** K je jedinica za merenje temperature. Čita se Kalvin (dobila je ime po fizičaru Lordu Kalvinu). ° C = 273,15 K, a 1 K = 273,15 ° C. Znači, od temperature po Celzijusu samo oduzmeš 273,15 i dobiješ temperaturu u Kalvinima.

Space mail
Upiši svoju e-mail adresu i ime     Predmet (o čemu pišeš): Tekst pisma:

(08.08.2008.)

Sadržaj Male astronomije

vrh strane

priključite se

Putovanje u središte svemira

Merkur

Venera

Zemlja