|
ma@astronomija.co.yu
|
Uticaj atmosfere |
• Krateri najčešće nastaju kada neko
telo, uglavnom neka kamenica,
ogromnom brzinom padne na planetu pa izrije njenu površinu. Kada planeta
ima gustu atmosferu onda to nebesko kamenje često sagori u vazduhu
pre nego što stigne do tla. Sem toga tamo gde ima vazduha ima i vetrova,
a ako još ima i vode onda vetrovi i voda vremenom izravnaju ožiljke od udara.
• Kad planeta ima atmosferu onda se ona preko
dana zagreje pa i noći nisu toliko hladne.
• Sučevi zraci se rasipaju u atmosferi pa otuda
noć na planeti sa atmosferom ne nastupa naglo. Na planeti bez atmosfere
nema sumraka i tamna noć nastupa čim Sunca zađe. |
|
PUTOVANJE U SREDIŠTE
SVEMIRA
Prvo ćemo da posetimo: |
MERKUR
Oko Sunca kruže mnoga tela, a najbliže mu je sićušna
planeta Merkur. Od Sunca do Merkura nam treba tri minuta i dvadesetak
sekundi ako idemo brzinom svetlosti. Za to vreme prevalićemo put od oko 58
miliona kilometara jer je Merkur otprilike toliko daleko od Sunca.
Pošto se kreće
po eliptičnoj orbiti on
je, naravno, nekad bliže, a nekad dalje od Suca
(pogledaj u našem rečniku reč
orbita).
Za pojam nas Zemljana Merkur ima čudno kretanje. Oko
Sunca se okrene jednom za 88 dana (naših zemaljskih), pa znači jedna
Merkurova godina traje 88 naših dana. Ali oko svoje ose Mekur se sporo
okreće i na njemu od jednog do drugog izlaska Sunca prođe 176 naših
dana što znači da na Merkuru dan traje duže od godine!
 |
Astronomski
simbol Merkura. |
|
pitalica: |
|
Oko svoje ose Merkur se
okrene za oko 59 naših, zemaljskih dana, a ipak jedan dan na Merkuru
traje 176 zemaljskih dana. Kako je to moguće? |
|
 |
|
Struktura Merkura: jezgro
je od gvožđa i nikla (1800 km), a plašt (600 km) i kora su od silikatnih
stema. |
|
 |
|
Orbite tri Suncu najbliže
planete. Iz praktičnih razloga orbite se crtaju kao kružnice. |
|
Merkur je druga najmanja planeta od svih koje kruže
oko Sunca. Od njega je manji samo Pluton. Prečnik Merkura je 4879 km (prečnik planeta na kojoj ti živiš
je 12756 km). Pošto je
tako blizu Sunca danju je na Merkuru vrelo, čak 430
°C. Noći su međutim hladne i
temperatura se spušta do -180°C.
|
mali
astronomski
naš-engleski rečnik |
|
 Jelena
Petrović
pekicayu@yahoo.com |
|
putovanje |
journey |
|
zavisi |
depend |
|
neverovatno |
incredible |
|
leti |
fly |
|
sresti |
meet |
|
vratiti se |
return |
|
istraživanja |
research |
|
vanzemaljci |
aliens |
|
Merkur |
Mercury |
|
sićušno |
tiny |
|
orbita |
orbit |
|
eliptična orbita |
elliptical orbit |
|
gusto |
dense |
|
teško |
heavy |
Merkur praktično nema atmosferu jer je njegova
gravitacija
suviše slaba da zadrži čestice vazduha. Postoje vrlo retke čestice
gasova, ali takva 'atmosfera' je 1000 milijardi puta ređa od atmosfere
koju ima naša planeta. To je jedan razlog što je površina Merkura izrovana silnim
kraterima (vidi okvir sa strane, levo).
Za svoju veličinu Merkur je vrlo
gusta planeta,
tj. građen je od čvrstog i teškog materijala i ima veliku
masu spram svoje zapremina. To je
otuda što Merkur ima veliko jezgro građeno od gvožđa. Osamdeset
procenata ukupne mase Merkura odlazi na njegovo jezgro.
 |
|
Zemlja
(iza) i Merkur (ispred) na našol slici
pokazuju odnos veličina dve planete. Spram Zemlje Merkur je prilično
mala planeta. |
|
 |
Zamisli da je Sunce veliko kao
pomorandža. Tada bi Merkur bio još manji od tačkice na kraju
ove rečenice a nalazio bi se daleko 3 metra od te pomorandže. |
|
Podaci o Merkuru
|
|
|
Prosečna daljina od Sunca |
57,93 miliona km |
|
Prečnik |
4 879 km |
|
Period rotacije |
58,65 zemaljskih dana |
|
Orbitalna brzina |
47,89 km/s |
|
Površinska temperatura |
od
-180°C do + 430°C |
|
Masa (Zemlja=1) |
0,06 |
|
Prsečna gustina (voda=1) |
5,43 |
|
Površinska gravitcija (Zemlja=1) |
0,38 |
|
Broj satelita |
0 |
|
|
VAGA: |
|
Zbog slabije gravitacije nego na Zemlji na Merkuru je
sve lakše. Ako imaš 35 kilograma ovde na Zemlji, na Merkuru bi
imala/imao samo 13,2 kilograma.
Ako te interesuje koliko si težak/teška na
nekoj drugoj
planeti
pritisni ovde. |
|
|
hoću da saznam
više
Više o Merkuru
ovde i
ovde
i ovde
Više o bažanstvima Merkuru i Hermesu
ovde |
(april 2003.)
Sadržaj Male
astronomije
vrh strane |
