|
|
Ivan Radetić
PLANETE SUNČEVOG
SISTEMA
(ZEMLJINOG TIPA)
Uvod
•
Heliocentrični
sistem
• Podaci o
Sunčevom sistemu
•
Hipoteza o
postanku Sunčevog
sistema
Planete
•
Podela planeta
•
Merkur
•
Venera
•
Zemlja
•
Mars
(maj 2002.)
|
Ivan Radetić PLANETE SUNČEVOG SISTEMA (ZEMLJINOG TIPA) |
2.2 Merkur
 |
|
Developed by The |
Merkur je planeta Sunčevog sistema koja je najbliža Suncu. Ime su mu dali stari Grci u čast brzog glasnika bogova, zato što je veoma teško planetu videti golim okom. Oko Sunca obilazi na srednjem rastojanju od 58 miliona kilometara. Ima revoluciju od 88 dana, a period Merkurove rotacije je 58,7 dana. Italijan Kolombo je primetio da se Merkurov dan i njegova godina odnose kao 2 prema 3, odnosno planeta se obrne tri puta oko svoje ose dok napravi tačno dva kruga oko Sunca. Merkur je gotovo sfernog oblika, sa prečnikom od 4875 km (0,38 Zemljinog prečnika), masa mu je 1/18 Zemljine mase, srednja gustina je 5,4 g/cm3. Pri slobodnom padu ubrzanje na površini planete je 3,7 m/s2. Uslovi na Merkuru su veoma surovi. Za vreme duge noći temperatura pada do -173°C a u toku dana se podiže do +430°C. Na ovako visokoj temperaturi, olovo, kalaj pa čak i cink se tope. Razlika između dnevne i noćne temperature dostiže 600 stepeni.
Iz izveštaja koje je poslao Mariner 10 uočava se da Merkurova površina veoma podseća na Mesečevu površinu. Ipak razlike u odnosu na Mesec postoje. Planine na Merkuru nisu tako visoke, a “morske” oblasti predstavljaju kotline koje su okružene ravnicama sa manjom gustinom kratera nego na Mesecu. Osim toga Merkurova površina je u mnogo manjoj meri od Meseca posejana većim kraterima prečnika između 20 i 50 km. Primećuje se da su Merkurovi krateri plići nego Mesečevi iste veličine. Terase na unutrašnjim zidovima kratera i središnja uzvišenja mnogo se češće vide kod Merkurovih kratera. Uzrok razlika je gravitacija koja je na Merkuru dva puta jača nego na Mesecu. Zbog svoje grube površine i tamnih stena, Merkur slabo reflektuje sunčevu svetlost.
Mariner 10 je detektovao magnetno polje inteziteta 1% Zemljinog magnetnog polja. Spektroskopska istraživanja ukazuju na veoma tanku atmosferu za koju se kaze da je akademska. Naime, atomi helijuma i vodonika su prisutni, ali na osnovu merenja “Marinera 10”, pritisak na povrsini planete je manji od trilionitog dela Zemljinog atmosferskog pritiska.
Merkur nema satelite.
Kada se posmatra teleskopom sa Zemlje Merkur se kao i Mesec vidi u nekoliko faza koje se menjaju od uskog srpa do punog kruga kako se planeta kreće oko Sunca.
Merkurova orbita je nagnuta za 7° u odnosu na ravan u kojoj se kreću ostale planete (ravan ekliptike) i ima veliki ekscentritet od 0.21. U tački najbližoj Suncu, perihelu, njegova brzina dostiže 58 km/h, što omogućava empirijsku proveru Ajnštajnove teorije relativnosti. Za jedan vek njegov perihel se pomakne za 43 lučne sekunde što je više nego što se dobije kada se izračuna uticaj ostalih planeta. Mnoge astronome to je ranije navodilo na pomisao da postoji još jedna planeta još bliža Suncu, koja je dobila čak i ime – Vulkan. Danas znamo da se ovo odstupanje tačno poklapa sa predskazanjem Teorije relativnosti. Na taj način Merkur je odigrao značajnu ulogu u razvoju moderne nauke.
Većinu podatkaka koje imamo o Merkuru dobili smo sa kosmočkog broda Mariner 10 koji je1974. god. prišao planeti na samo 320 km od planete, tom prilikom je kartografisano oko 37% površine Merkura. 1991 godine moćni radio teleskopa na Zemlji je otkrio signal postojanja površine pokrivene ledom u regionu Merkurovih polova, jedini regioni koji nisu bili pokriveni putanjom Marinera 10.