|
24.4.2007. Zemlje OPEC–a (Organization of the Petroleum Expotring Countries [1]) su u oktobru 1975. godine iznenada podigle cene nafte za 70 procenata; u decembru iste godine, cene su skočile za dodatnih 130 procenata, a arapske zemlje su uvele jednostrani embargo na isporuke nafte Sjedinjenim državama. Amerika je panično počela da se okreće alternativnim izvorima energije, kao što je solarna, geotermalna i energija vetra. Pravilno procenjujući da odmah van Zemljine atmosfere teče oko 1.400 vati solarne energije po kvadratnom metru, još pre 35 godina svetski autoriteti na tom polju, kao što je to bio Walter E. Morrow Jr., direktor Linkolnove laboratorije na Masačusetskom tehnološkom fakultetu (MIT), su pisali: "Solarna energija: Njeno vreme nam se približava."
Morrow je tada predlagao da Amerika do 2000. godine potroši $300 milijardi na istraživanja, razvoj i implementaciju solarnih sistema – od satelita opremljenih solarnim panelima koji bi putem mikrotalasa slali energiju na Zemlju, pa do grejača za vodu u domaćinstvima i solarnih panela poput onih koje sam prikazao u nedavnom foto–eseju. Povratak investicije koja bi iznosila više od $11 milijardi godišnje, govorio je profesor, bio bi vrlo značajan: solarna energija bi do 2000. godine zemlji obezbeđivala 13 procenata potrebne energije, a do 2020. 26 procenata. Uštede na ceni nafte bi bile ogromne. Tada je pisao: "Ali da bi se te brze prednosti postigle, potrebna su takođe i velike kapitalne investicije ... troškovi za različite tipove sistema solarne energije bi tada iznosile: § Solarni grejači za individualno stanovanje: $4.000 svaki, § Total–energy plants [2]: $50/m2 za kućno snabdevanje, ili $100/m2 za kolektore, § Postrojenja za proizvodnju vodonika: $40/m2 za kolektore, § Elektrane na električnoj osnovi: $700/KW izlazne električne energije, ili $40 za kolektore. .... Kombinacijom troškova istraživanja i razvoja, postrojenja za proizvodnju i samih sistema, dobijamo da bi ukupna investicija u narednih 27 godina bila oko $300 milijardi ... Pošto će biti potrebne stalne površine pod kolektorima, ukupna njihova površina će do 2020. godine biti oko 104 km2, što je mnogo manje nego što je danas pod mrežom autoputeva ... Zapravo, sva ta površina i neće biti izgubljena, jer će moći da se ... iskoristi za pašnjake i sadnju povrća." Ali, u međuvremenu su cene gorivu pale i Amerika ni približno nije potrošila toliko dolara na solarnu energiju koliko su planirali. Tokom čitavog svog postojanja, Američko ministarstvo za energetiku (U.S. Departmant of Energy) je potrošilo samo $5,8 milijardi za tehnologiju. U 2004. godini, solarna energija je davala zemlji samo 0,628 procenata potrebne energije. Predsednik G. Bush je za 2008. godinu u budžetu predvideo samo $148 miliona za istraživanja principa solarne energije.
(24.05.2007.) 22.02.2008. Pa i nismo toliko daleko.Posto i kod nas
stasava broj ljudi koji se okrecu zdravom zivotu a to podrazumeva i
prirodne izvore energije.Ja sam licno jako zainteresovan za
izgradnju solarnog kolektora za zagrevanje vode ali u sopstvenoj
izradi. *** 06.03.2008. PA logicno je da prilikom pretvaranja hrane u
gorivo hrane je manje.Sto znaci rast cijena zita,Psenice... miljan
|
|
