Radan Mitrović radan@astronomija.com.mk www.astronomija.com.mk

Pogledajte ALBUM SLIKA

Cela ekspedicija za PGSP je tekla preko mene i ja sam bio taj koji je ubedjivao ljude da dodju na PGSP. Nazhalost ubedjivanje mi nije baš pošlo za rukom pa smo ostali nas trojica koji smo još na Letenki dali načelni pristanak da idemo za Hrvatsku. Janko, Drago i ja smo bili jedna veoma mešovita ekspedicija koja je bila sastavljena od Slovaka, koji živi u Srbiji, a ima hrvatku putovnicu (to vam je isto što i pasoš ), „Srbina“ koji živi u Makedoniji i ima oba pasoša i jednog čistokrvnog Srbina koji neznam čijom krivicom živi u Srbiji i ima srpski pasoš .

Kliknite

Zahvaljujući mobilnim telefonima putem sam kontrolisao kretanje mojih saputnika i to je toliko dobro išlo da nam je satnica u minutu bila planirana. Čak smo i nekih 15 minuta pre bili na hrvatskoj granici. Tu nam je doduše hrvatski carinik rekao da nešto teče iz Jankovog automobila, našta je Janko odgovorio nešto u stilu: „ma zanam ja za to, to tako i treba“ i nastavili prodor u dubini hrvatske teritorije. Nažalost ispostavilo se da nije baš to kako je Janko zamišljao i da ne treba da teče voda iz auto, predpostavljam da isto kao što ne treba da teče ni čoveku krv i automobil je pregrejao. Posle je sledeo jedan niz amaterskih grešaka što je i za očekivati jer niko od nas nije kvalifikovan automehaničar, što je dovelo do katastroflanog kvara koji će gazda Janka koštati ohoho kuna, dinara ili bilo koje njemu drage valute.

Od momenta kada smo shvatili da sa autom nećemo dalje od prve krivine, počelo se sa obradom svih kombinacija kako da nastavimo put. Iz Županje gde nam je auto i zvanično crko smo imali autobus za Zagreb u 18:15 što nam je dalo vremena da uvidimo da nam se sve druge opcije zatvaraju. U svoj našoj nesreći kao da je sam bog poslao Jankovog rođaka Andreju koji nam je uletao kao kec na desetku pa nas je iztaksirao onako pretovarene do autobuske stanice, a Jankov nazovi auto odšlepovao do Iloka. Posle 4 sata puta eto nas na zagrebačkom kolodvoru (to vam je isto što i autobuska stanicaJ ), gde nas je sačekala Petra i ispratila premu gradu piva, Karlovcu.

Opet zahvaljući mobilnim telefonima (njima hvala), Bobo je organizovao da nas sačekaju na kolodvoru u Kralovcu. Naši taksisti Vjeko i Marko su se stvorili u momentu kada smo sišli iz busa i promtno (gde nađoh ovaj izraz ), smo krenuli ka Petrovoj gori gde je PGSP već uveliko počeo. Tamo smo bili samo par minuta poponoći i odmah smo počeli da onako u mraku očijukamo sa teleskopdžijama i njihovim dragim ljubimcima teleskopima. Bilo je njih puno ali pošto smo se sa ljudima videli u mraku upoznavanje je bilo onako na slepo. Nadam se da svi on i misle da sam jako lep , kao što ja mislim i za njih.

Od starih poznanika tu je bio Zlatko Ciganj, najveći diler telskopa i opreme na ovim prostorima i mnogima je pomogao da dobiju svoje stakleno-limene ljubimce u svojim domovima. Tu je bio i Mario koji je ovaj put doneo svog 12,5 inčnog trus dobsona i ispravio grešku od prošle godine kada na JSP 2006 nije doneo ovu teleskopčinu. Imalo se šta videti u njemu ali videlo bi se još bolje kada bi oprao primar na kome je bio jedan dobar i zapečen sloj prašine.

Dvojica momaka iz Rijeke sa 6 inčnim Skajvočerovim reflektorom i njihopv sugrađanin Zlatko sa 10 inčnim home made dobsonom su nam velikodušno ustupili teleskope da pogledamo nešto kao i da pokušamo nešto sami naći.

Bobo je uveliko fotkao sa njegovom hrpom Pentaksa tako da nije imao vremena puno za priču. Razumem ja njega. Znam dobro šta je astrofoto i kako te ona zna vezati za jedno mesto. Bilo je tu i nekih drugih ljudi ali nažalost nismo se uspeli bolje upoznati jer su brzo otišli kućama.

A Petrova gora je kao stvorena za astronomiju. Puuuno bolja od Japetića. A i septembarsko nebo je bilo prekrasno. Dušu dalo za posmatranje i fotkanje. I ako smo došli kasnije i bili jako umorni nebo nam nije dalo da se tako lako predamo tako da smo ostali do kraja i otišli u hotel Muljava tek oko 4:30 h.

Sutradan smo bili malo u šetnju do neke partizanske bolnice koja je bila u opkruženju guste šume što je i normalno jer su se partizani  samo tamo i mogli kretati . Priroda je veoma lepa ali vam se ja baš ne ložim na to pa će neki detalniji opis lepote izostati u ovom izveštaju. Posle izleta usledio je zajednički ručak i kratki odmor da bismo de oko 17 h okupili u konferenciskoj sali gde smo gledali kratki film Romane sa Letenke i jedan dokumentarac o astronomima amaterima koji je svima nama puštao zazubice, kada smo videli kako to astronomi amateri rade u svetu.

Nešto pre maraka smo otišli na vrh kod spomenika gde je posmatračko mesto i odpočelo se sa rasklapanjem teleskopa. Došli su i neki novi ljudi sa novim teleskopima. Došao je i Vid sa svojim 10 inčnim dobsonom i naravno celim foto setom. Upoznao sam se i sa jednim bračnim parom iz Slavonskog Broda, Draženom i Dubravkom koji su došli sa svojim novim 8 inčnim dobsonom. Tu je bio i momak iz Ogulina sa 8 inčnim Celestonom (katadioprik) na ADM montaži koja je kompjuterizirana i momci iz zagrebačke zvijezdarnice sa sličnim teleskopom samo ne elektrificiran. Ino je doneo svoj novi 80mm ED Skajvočer na improvizovanoj drvenoj montaži. Nebo je bilo vedro ali ni izbliza transparentno kao i prve večeri. Ipak smo našli puno interesantnih objekata i upoređivali kako se vide sa i bez  UHC filterom. Ja sam pokušavo naći i nekoliko objekata iz kataloga sa čelendž maratona koji nam je Bobo dao i uspelo mi je naći nekoliko njih. Jedini problem su mi bile dvojne zvezde jer je Vidov teleskop bio razkolimiran pa je separaciju nemoguće bilo videti.

Negde oko 1 h po ponoći otišli su skoro svi i ostali smo samo Bobo, Vid i mi stranci. Uz vedro nebo razgovaralo se o svemu i svačemu sve dok se magla iz kotline nije podigla i zatvorila nebo kao nekom zavesom. To je definitivno značilo da je posmatrački deo došao kraju pa se odpočelo sa pakovanje. Pozvali smo Marka koji nas je odvezao do Karlovca gde smo imali srecu da odmah uhvatimo bus za Zagreb ali smo zato morali da čekaamo celih dva ipo sata do autobusa za Bograd. Na granici smo stigli negde oko podne gde nas je čekao Marinko (Jankov čovek ) koji nas je odvezao do Šimanovca gde smo ja i Drago uzeli moja kola, razmenili stvari i krenuli svako u svom pravcu. Draga sam ostavio putem dok sam ja produžio dalje prema jugu.

I to bi bilo to. Ovaj PGSP ću pamtiti pre svega po veoma ljubaznim domaćinima koji su nam puno pomogli oko prevoza, po jako prijatnim sugovornicima i odličnim nebom. Veliko hvala Vjeki i Marku na vožnji od Karlovca do Petrove gore. Hvala svima iz AD Infinituma na dobrom dočeku i na svoj brizi koju su nam ukazali. Hvala i svima ostalima koji su nam bili jako prijatni sagovornici pod vedrim nebom i koji su nam nesebično dozvoljavali da koristimo njihove teleskope.

Nadam se da će mnogi od njih rešiti da dođu dogodine na Letenku gde ćemo imati prilike da uzvratimo na dobrodošlici.

Pozdrav svima

(18.09.2007.)

vrh

priključite se

• PGSP 2007 - Star party na Petrovoj Gori

• PGSP 15.-16.8.2007. (Mali PGSP, uvod u veliko okupljanje)

PGSP 2007 - izveštaj BS

PGSP 2007 - izveštaj Drago