am@astronomija.co.yu
 
 
Razgovori
- Vodič
- Web
- Odredi svoj položaj
- Kretanje Zemlje
- Optički uređaji
 
Instrumenti
 
 Razno
 

Sadržaj AM
 

Potražite u AM

 

 

 

mala škola astronomije
 
Predavanje:| 1 | 2 | 3 | 4 |
 
Predavanje četvrto
Optički uređaji

| 1 | 2 | 3 |

 Instruktor: Draško

Knjige D. Dragovića:

"Molim te objasni mi"
"Kalendar kroz istoriju"

 
Popust za čitaoce AM
Molim te objasni mi Kalendar kroz istoriju
Najmanje što vam treba za učenje i uživanje u astronomiji jeste oštro oko. Ako imaš vid 20/20 [ako je potrebno korigovan i naočarima], onda poseduješ sve što ti treba da bi promatrao i razumeo noćno nebo. Ako se setimo, mnoge drevne kulture, Vavilonci, Egipćani, Kinezi, Maje i mnogi drugi, imali su "opservatorije" bez teleskopa, koje su im omogućavale da proučavaju zvezde i planete. Te opservatorije su često predstavljale složene strukture greda i stubova postavljenih na takav način da ističu ili određuju pozicije određenih nebeskih tela u tačno određeno vreme tokom godine. Baš zato što su tako pažljivo posmatrali nebeska tela, stari astronomi su bili eksperti u prepoznavanju zvezda i sazvežđa i naučili su jako mnogo o kretanju planeta, Sunca i Meseca.

Naravno, kada mi razmišljamo o astronomiji, verovatno nam je u mislima teleskop, jer nam taj instrumenat omogućava obilje informacija i omogućava nam da vidimo dalje i bolje nego golim okom. Zato ova predavanja nebi bila astronomska ako nebi objasnili osnove funkcionisanja tih uređaja.

 Ko je i kada napravio prvi teleskop?

Većina istoričara se slaže da se Holanđani bili ti koji su još 1608. godine napravili prvi teleskop. Potom su mnogi preuzeli "patent" od njih, pa se već 1609. godine pojavljuje prva mapa Meseca [nacrtao ju je Englez Thomas Harriot], sa detaljima koje je bilo moguće videti jedino sa uvećanjem.

Galileo Galilej

Naravno, kada pomislimo na teleskop, neizbežno je setiti se poznatog italijanskog naučnika Galileo Galileia. On je izgradio svoj tip teleskopa i pomoću kojeg je ostvario značajan doprinos današnjem opštem razumevanju astronomije. Januara 1610. godine Galilej je otkrio četiri Jupiterova najveća meseca [koje često nazivamo "Galilejevim mesecima"]. Međutim, njih je desetak dana ranije već otkrio jedan momak iz Nemačke koji se zvao Simon Marius. On im je po mitskm ljubavnicama boga Zevsa i nadenuo imena, koja koristimo i danas – Io, Europa, Ganymede i Callisto. [Godine 1980. kineska Akademija nauka je objavila da je Jupiterove najveće mesece Ganimed i Kalisto još 364 p.n.e., znači 2.000 godina pre Galileja, otkrio njihov astronom Gan De, koristeći samo golo oko!  Ko će mu ga znati sa tim Kinezima.] Svi istoričari se slažu da su Galilejeva posmatranja teleskopom obeležla početak teleskopske astronomije. Ali on nije samo posmatrao nebo, već je dedukcijom doneo preokret u našem shvatanju Solarnog sistema. Strpljivim posmatranjem Jupiterovih satelita bio je ubeđen da se kreću na isti način kao i Mesec oko Zemlje. Njegov teleskop mu je pokazao da je Mesec pokriven bezbrojnim kraterima i planinama i to ga je učvrstilo u mišljenju da je to jedan drugi svet. Video je da isto kao Mesec i Venera prolazi kroz faze i pokušao je da uz pomoć geometrije to objasni. Takođe je pokazao da Sunce nije "savršeno" – da i ono ima pege! [To mu je donelo isto toliko problema sa Crkvom kao i njegovo učenje Kopernikovog sistema, što ćemo videti kasnije.] Galilej je otkrio i da sjaj Mlečnog puta potiče od sjaja bezbrojnih zvezda u njoj.
Galilejevi teleskopi
Dva durbina koje je napravio Galilej. Danas se cuvaju u Muzeju nauke u Firenci

Mora da je imao moćan teleskop.

Ma ne. Njegov najjači teleskop je uveličavao svega 30 puta. Svi njegovi teleskopi, kao i svi ostali u XVI veku, bili su prelamajućeg ili refraktorskog tipa. Za fokusiranje svetlosti refraktori koriste staklena sočiva [leće]. Kada svetlosni zrak iz vazduha prolazi kroz staklo, on se prelama. Hajde da malo razmotrimo ovaj važan fenomen.

Prelamanje je vezano za sve vrste talasnog kretanja ali najpoznatiji su efekti vezani za svetlosne talase. Fizika svetlosti je vrlo složena ali ono što nas ovde interesuje jesu "talasne osobine". Kada prozvoljni svetlosni zrak pod nekim uglom [koso] prođe iz jedne sredine [recimo vazduha] u drugu [recimo staklo], njegova brzina i pravac se donekle menja. To nazivamo prelamanje ili refrakcija. Zapravo, promena brzine svetla je ono što izaziva promenu i pravca ali ovaj podatak nije ono što nam može pomoći da shvatimo kako teleskop zapravo radi. Ono što je ovde važno za nas jeste nastala promena ugla.

Uoči na ovom crtežu da kada uđe u staklo, proizvoljni zrak [upadni zrak] skreće i nastaje prelomljeni zrak. Ta promena u uglu između ova dva zraka može da se izračuna upotrebom jedne formule [poznate kao Šnelov zakon i njegovo razumevanje zahteva poznavanje trigonometrije]. Takođe, uoči da je ono što je izazvalo prelamanje zapravo prelazak zraka svetlosti iz ređe sredine u gušću sredinu.

| 1 | 2 | 3 |

Imate li pitanje?
Vaša e-mail adresa:    Ime:    
Predmet:

Tekst pisma:

(03.05.2005.)

vrh