|
|
|
mala škola astronomije |
 |
|
|
| Predavanje:| 1 |
2 |
3 | 4 | |
| |
| Predavanje četvrto |
Optički uređaji |
Instruktor: Draško
Ali
šta stvara uvećanu sliku? Oblik sočiva.
Jeste da stepen skretanja svetlosnog zraka zavisi od indeksa
prelamanja ali ako se staklo izbrusi kao sočivo,
ugao skretanja svetlosti može da se menja.
Daj prvo da razmotrimo šta se dešava kada zrak svetlosti prolazi
kroz obično prozorsko staklo. Kada zrak iz
vazduha stigne do stakla, od će malo usporiti
i prelomiti se ali će čim
izađe sa druge strane stakla dobiti svoju normalnu
brzinu [kroz vazduh] i prelomiti se NAZAD i vratiti se na
prvobitni pravac. Prozorsko staklo je napravljeno od izotropnog
materijala, sa jednoobraznim indeksom prelamanja, i obe njegove
dodirne površine sa vazduhom imaju istu geometriju. [Hoću
da kažem da dobro prozorsko staklo znači da
je napravljeno od čistog materijala i da su
mu obe površine paralelne. Loša stakla stvaraju određena
vidljiva iskrivljenja.] To je razlog zašto nam se pogled kroz
[dobro] prozorsko staklo čini "korektno" – nema uvećanja
niti iskrivljenja.
Sočivo ima ZAKRIVLJENE površine i
konstruisano je na takav način da sabira,
kažemo fokusira, sve upadne zrake svetlosti koji idu paralelno sa
optičkom osom sočiva u
malu površinu koju nazivamo fokusnom tačkom
ili žižom. Geometrija je najvažnija i moguće
je dokazati [korišćenjem geometrije] da
će se, ako je sočivo neki deo sfere,
svi paralelni zraci svetlosti seći u jednoj
tački – fokusu.Takvo sočivo
se obično naziva "dvostruko ispupčeno",
što znači da je zakrivljeno spolja [konveksno]
sa obe strane [bikonveksno ili lupa]. Neka sočiva
su konveksna samo sa jedne strane [a ravna sa druge strane] i onda
se zovu "plankonveksna".
Obe ove navedene vrste konveksnih sočiva
svetlosne zrake paralelne optičkoj osi sočiva
sakupljaju u jednoj tački [žiži] i zato ih
jednostavno nazivamo konvergentnim ili
sabirnim sočivima.Svi astronomski objekti, a uostalom i većina
drugih, toliko su nam daleko da su zraci svetlosti koji padaju na
površinu sočiva zapravo paralelni. Sabirna sočiva
fokusiraju te objekte u svoju žižu. Njena tačna
pozicja zavisi od indeksa prelamanja i od oblika sočiva
– što je sočivo više zakrivljeno, to je bliža
fokusna tačka.
Žižu sočiva je lako pronaći
i većina nas je izvela taj jednostavni
eksperimenat sa lupom koristeći
Sunce. Kada
Sunčevi zraci prođu kroz sabirno sočivo,
grupišu se u žižinu tačku sočiva.
Pomeranjem sočiva gore i dole možemo da
dobijemo malu sliku Sunca na tlu.
Ta slika jeste majušna tačka ali predstavlja pravu
kolekciju zrakova sa čitave površine sočiva,
tako da ta majušna slika Sunca sadrži
ukupnu energiju svetlosti koja pada na sočivo.
Ta fokusirana energija može da bude veoma vruća
i jako opasna: ako staviš ruku ispod, osetićeš
o čemu pričam.Jako
je opasno gledati u Sunce, jer su
njegovi zraci toliko jaki da mogu ozbiljno da oštete mrežnjaču
oka. Još je opasnije, čak i na kratko,
gledati
Sunce kroz sočivo, jer je uz
njegovu pomoć energija koncentrovana,
specijalno u fokusu.
NIKADA NE GLEDAJ U SUNCE I NIKADA NE
GLEDAJ SUNCE KROZ SOČIVO!!!
Astronomi upotrebljavaju specijalne filtere da zaustave smrtonosne
Sunčeve zrake ali njih nije lako nabaviti. Samo da
znaš da ozbiljno rizikuješ vid ako koristiš filtere urađene
u domaćoj radinosti, kao što su foto–film ili "dimljeno"
staklo. Takve kućne metode su OPASNE!
| 1
|
2 | 3 |
Nastaviće se
(03.05.2005.)
vrh
|
