|
Pomračenje Sunca baš ume da bude uzbudljivo. Evo na primer šta se meni desilo. Za posmatranje Sunca treba vam filter. Ja imam specijalan filter za posmatranje Sunca koji mi je pre nekoliko godine poslao prijatelj iz Švajcarske. To blago čuvam na specijalnom mestu u stanu, tako da se lako nađe kad zatreba. Zato me je malo iznenadilo kada 29. marta, ujutro, filter nije bio na svom mestu. Ali onda pomislim da je to prirodno jer stvari uglavnom i nisu tamo gde ih ja ostavim. Tako sam se dao na detaljnije traganje. Bože moj, šta sve nisam našao: sedamdeset dinara; staru zdravstvenu knjižicu koju pre nisam mogao da nađem pa sam vadio novu; jedne papagajke (znate, one klješte); priručnik za planinare; dve male pokvarene diskete; pa onda nešto onako, malo sa šrafićima, od mesinga, već na prvi pogled se vidi da je korisno za nešto; zatim pakovanje osušenih vlažnih maramica koje čuvam za kad idem na izlet; dva brufena i knjigu „Aelita“ A. Tolstoja koju tražim od prošlog pomračenja Sunca, a koju sam stavio na ovo specijalno mesto da je ne tražim kad mi bude zatrebala. Jedino što nisam našao bio je filter. Naravno, zato što je bio na drugom specijalnom mestu, a i zato što je specijalno mesto za čuvanje stvari istovremeno i specijalno mesto za trajni zaborav, bar u mom slučaju. Pogotovo kad takvih mesta imate više od jednog.
Dakle, bacih se na dalje traganje, a kazaljka na satu počela je da
klizi sve brže, već se i crveni pomak video. E na tom drugom mestu sam
našao zaista korisne stvari na kojima bi mi svaki klinac iz okoline
pozavideo: skautsku britvu; jednu nalepnicu sa slikom orla; knjižicu o
prizivanju duhova i plastičnu značku na kojoj piše „Secret agent“.
A onda se deslo čudo. Pazite sad: dok sam sišao na ulicu promenilo se celo godišnje doba. U sledećih dvadeset minuta promenilo se još jedno. Prvo je bio lep prolećni dan, pa se najednom stuštila latnja oluja, koja se onda pretvorila u hladnu, jesenju kišicu, baš kao u Barkerovom „Kradljivcu večnosti“, samo ne tako brzo. Onda je nastupilo globalno zahlađenje, od Subotice do Novog Sada, najmanje. To znam jer je zvao Gugi koji je bio u poseti Lajčiju u Subotici da zajedno pilje u Sunce. Rek’o Gugi: joj što je bilo dobro, samo evo sad naišla oluja i zahladnelo je... Čoveku u takvim situacijama ne ostaje ništa drugo nego da ode na posao. Otišao sam, dakle, na posao, a tamo me je stigla poruka Radana iz Turske, koji je javljao da je vreme tamo odlično, da su sve uslikali i da su zadovoljni, oduševljeni itd. Zatim je slicno, takođe iz Male Azije javila Romana, pa na kraju i Bojan. Pa je SMS-ovao Srđan iz Zrenjanina, pa opet Radan. Dakle, biće priče za čitavu deceniju, vidim već. Bilo je deset do dva kad sam primetio da je ponovo došlo proleće i da se razvedrilo. Izvadim filter (vidite, ja nikud bez filtera za Sunce ne idem) i pogledam. Tamo, visoko na nebu, 355 hiljada kilometara daleko od mene, Mesec je polako klizio niz disk Sunca. Kada sam malo kasnije ponovo pogledao više ga nije bilo. Sunce je lenjo sijalo i delovalo je nekako usamljeno. Od celog događaja ostalo je samo sećanje. Saša Zorkić (30.03.2005.)
|
Neke zanimljivosti u vezi pomračenja Pomračenja do 2081. godine - tabela pomračenja Sunca do 2081. koja će se videti iz naših krajeva. Totalna pomračenja do 2020. - grafički prikaz. Verovanja - narodna verovanja o pomračenjima. Zanimljivosti o pomračenjima, Pomračenja za istoriju - pomračenja Sunca koja su ušla u istoriju |
