Sadržaj  | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |>

4. Misije ka Jupiteru i nova saznanja

'Vojadžer' misija

Period između 1976. i 1978. godine bio je izuzetno pogodan za upućivanje kosmičkih brodova ka spoljašnim planetama. Raspored planeta bio je takav, da kada kosmički brod posle godinu dana stigne do Jupitera, gravitacija ove džinovske planete može da ga skrene ka Saturnu, ovaj ka Uranu, a Uran dalje ka Neptunu.

U okviru misije „Vojadžer” prema Jupiteru i ostalim spoljnim planetama su upućena dva kosmička broda. Dvadesetog avgusta 1977. u Kejp Kanavarelu je pomoću rakete nosača 3E Kentaur lansiran „Vojadžer 2”. „Vojadžer 1” je lansiran kasnije, 5. septembra iste godine, ali je njegova putanja bila takva da je ubrzo prestigao „Vojadžer 2” i našao se na čelu misije. Osnovni cilj misije bio je ispitivanje Jupitera, Saturna i njihovih satelita. „Vojadžer 2” je pod uslovom da uspe misija „Vojadžera 1”, trebalo da produži prema Uranu i Neptunu.

4.2 Jupiterov prsten

Jedan od senzacionalnih rezultata koji su dobijeni prilikom prolaska „Vojadžera 1” pored Jupitera, predstavlja otkriće prstena oko ove planete. Možda bi umesto otkrića pravilnije bilo upotrebiti izraz potvrda, pošto je pretpostavku o postojanju prstena oko Jupitera izneo još 1960. godine sovjetski astronom Vsehsvjatskij, a 1976. godine su na takvu mogućnostukazali i američki fizičari M. Ekuna i N. Nes, koji su vršili analizu podataka sa „Pionira 11”. Jupiterov prsten je debeo manje od jednog kilometara a širok 6000 km i nalazi se na 128 000 km od centra planete unutar orbite satelita Amaltee. Sastavljen je od veoma tamnih čestica. Njegov sjaj je više od 10 hiljada puta manji od sjaja Saturnovih prstenova pa ga je veoma teško posmatrati sa Zemlje. Ipak, grupa američkih astronoma uspela je da ga posmatra sa naše planete, ali ne u vidljivoj nego u infracrvenoj oblasti spektra. Dimenzije čestica koje čine prsten kreću se od nekoliko mikrona do nekoliko metara i one naprave krug oko Jupitera za oko 7 časova. Prsten slabo reflektuje svetlost i u svoj svojoj lepoti bi se pokazao tek onome, ko mu se približava iz spoljašnjih delova Sunčevog sistema. Ovo se dešava usled toga, što se pri osvetljavanju sitnih čestica, najveći sjaj dobija u smeru koji je suprotan od smera ka izvoru svetlosti. Po svemu sudeći, prsten je u stvari neformirani  satelit koji se nalazi toliko blizu planete da je usled destruktivnog delovanja gravitacionih sila postojanje satelita teorijski nemoguće.
 

 Sadržaj  | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |14 | 15 | 16 |>
 

(jun 2003.)

vrh