|
Sadržaj | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |> 3. JUPITEROVI SATELITI Otkriće Jupiterovih meseca spada u red velikih astronomskih otkrića. Koliko je danas poznato, njih je prvi golim okom posmatrao još 364. godine pre Hrista kineski astronom Gan De, premda se veruje da je on video samo Ganimeda, koji je najveći i najsjajniji Jupiterov satelit. Zvanično, danas se usvaja da je četri najveća pratioca Jupitera otkrio teleskopom slavni astronom Galileo Galilej 7. januara 1610. godine. Priča se da ih je samo nekoliko nedelja pre njega posmatrao jedan drugi astronom, Simon Marijus. Otkriće je bilo epohalno jer je pomoglo učvršćenju Kopernikove teorije da Zemlja nije središte svakog kretanja, tj. da oko drugih planeta isto tako mogu obilaziti meseci. Takođe, otkriće je potvrdilo Keplerove zakone, a u istom stoleću ovi pratioci će pomoći danskom astronomu Olafu Remeru da 1675. odredi brzinu svetlosti i dokaže njenu konačnost. Ovi sateliti će, isto tako, biti korišćeni i za tačno određivanje zemljopisne dužine bilo kog mesta na Zemlji, a početkom XX veka njihove putanje će ukazati na značaj rezonantnih fenomena u nebeskoj mehanici. Takođe, u XX veku će analiza Jupiterovih pratilaca pomoći razumevanju nastanka Sunčevog sistema.
Jupiter poseduje najmanje 16 prirodnih satelita*. Na mnogo načina, ceo sistem Jupitera podseća na minijaturan solarni sistem. Njegova četri najveća satelita, poznati kao Galilejevi meseci, su dosta slični Zemljinom Mesecu. Krećući se od Jupitera, njihova imena su Io, Evropa, Ganimed i Kalisto. Nazive ovim satelitima, tj. saputnicima, preuzete iz helenske mitologije, daće Kepler i Marijus, a zajednički naziv će im biti Galilejevi sateliti. Za bolje upoznavanje ovih nebeskih tela biće potrebno sačekati tek drugu polovinu dvadesetog veka i početak tzv. kosmičkog doba. Tek prolazak vasionskih letilica kroz Jupiterov sistem će nam otkriti svu njihovu veličanstvenost i raznovrsnost.
Oni se obrću po pripližno kružnim putanjama oko planete. Kada je kosmički brod Vojadžer 1 prošao blizu Galilejevih meseca 1979. godine, poslao je zapanjujuće detaljne fotografije nazad na Zemlju, što je omogućilo naučnicima da razlikuju glatku detaljnu površinu na svakom satelitu i da prošire svoje znanje o ovim malim, udaljenim svetovima. U okviru orbite Ija leže četri mala satelita. Najveći od njih je Amaltea (koja ima oblik krompira), dužine 300 km i nepravilnog oblika. Otkrio ju je E. E. Bernard 1892. godine. Kruži na distanci od 181 000 km od centra Jupitera, što je oko 110 000 km iznad samih vrhova oblaka. Njena rotacija, kao i kod većine Jupiterovih satelita, je sinhronisana sa njenim orbitalnim kretanjem zbog jakog uticaja privlačnih sila (tačnije plimskok uticaja). Amaltea načini jedan period rotacije svakih 11,7 časova. Iza Galilejevih meseca leži još osam malih satelita, gde su svi otkriveni u dvadesetom veku, pre misije Vojadžera. Razvrstali smo ih u dve grupe od po četri satelita. Sateliti u unutrašnjoj grupi kreću se u ekscentričnoj, nagnutoj orbiti, na 11 miliona kilometara udaljenosti od planete. Četri spoljašnja meseca leže na razdaljini od oko 22 miliona kilometara od Jupitera. Njihove orbite su takođe ekscentrične s tim što se oni kreću suprotnim pravcem i odnosu na ostale Jupiterove satelite (kao i njegove rotacije). Veoma je verovatno da svaka grupa predstavlja samostalno telo koje je zarobljeno jakim gravitacionim poljem Jupitera dosta dugo posle formiranja Jupitera i njegovih originalnih većih satelita. Mase, pa prema tome i gustine ovih malih svetova i dalje su nepoznate. Međutim, (za razliku od sastava Galilejevih satelita) same njihove pojave i dimenzije više ukazuju na sastav asteroida.
Sadržaj | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |> (maj 2003.)
|
||||||||||||||||||||||||
Sedmog
januara 1610. godine u ranim večernjim satima Galileo Galilej
posmatrajući Jupiter nalazi u njegovoj blizini tri zvezdice: dve
istočno i jednu zapadno od planete. Sledeće večeri je primetio da se
Jupiter pomerio i da se sve tri zvezdice nalaze zapadno od planete.
Devetog januara je bilo oblačno i Galilej je ponovo posmatrao Jupiter
10. januara. Dve sitne zvezde su sada stajale istočno od Jupitera.
Jedanaestog januara Galilej je shvatio da su zvezdice zapravo tri
Jupiterova satelita. Trinaestog januara Galilej je otkrio i četvrti
satelit Jupitera.