Sadržaj  | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |>

3. JUPITEROVI SATELITI 

3.1  Galilejevi sateliti kao model 
unutrašnjeg solarnog sistema

Ako o Jupiterovom sistemu mislimo kao o minijaturnom solarnom sistemu, onda Galilejevi sateliti bi odgovarali terestričkim planetama. Njihove orbite su direktne, približno kružne, i leže blizu Jupiterove ekvatorijalne ravni. Dimenzije su im različite, od Evrope koja je manja od Zemljinog Meseca do Ganimeda koji je čak veći od Merkura. Upored s unutrašnjim solarnim sistemom nastavlja se realizacijama da njihova gustina opada sa porastom razdaljine od Jupitera. Veoma je verovatno da dva unutrašnja Galilejeva satelita, Io i Evropa, imaju stenovitu kompoziciju, verovatno slično kori terestričkih planeta. Dva spoljašna Galilejeva satelita, Ganimed i Kalisto, oskudevaju u stenovitim materijalima. Svetliji materijali kao što je led, može se uračunati u pola njihove mase.

Slika 3.1.Galilejevi sateliti

S leva na desno: Ganimed, Kalisto, Io i Evropa

 Mnogi astronomi misle da formacije Jupitera i Galilejevih satelita mogu u stvari biti imitacije formacije Sunca i unutrašnjih planeta. Dosta osobina ovih satelita možemo naći u unutrašnjem Sunčevom sistemu. Na primer, zbog Jupiterovog plimskog efekta (uticaja), svi Galilejevi sateliti su u stanju sinhronizovane rotacije. Za razkliku od terestričkih planeta, samo na Merkur Sunce vrši veoma jak plimski uticaj, tako da samo njegova orbita nije sinhronizovana. Naravno, Jupiterov sistem nema nikakvih sličnosti sa ostalim jovijanskim planetama. Pregledom prethodne tabele zapažamo zapanjujuću koincidenciju u periodima rotacije prva tri Galilejeva satelita; gde primećujemo da su ova tri perioda u proporciji 1:2:4. Ovo je najverovatnije rezultat kompleksa, ali nedovoljno shvaćen, rezonance tri tela u sistemu Galilejevih satelita, nešto što nije pronađeno usred terestričkog sveta.

 Sadržaj  | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | >
 

(maj 2003.)

vrh