|
6.5.2007. Svako može da proveri da se nekuvano jaje sporije okreće od tvrdo kuvanog. Služeći se istom logikom, naučnici su otkrili da planeta Merkur ima fluidno jezgro, sastavljeno od rastopljenog gvožđa. To otkriće, objavljeno 4. maja u naučnom časopisu "Science", razrešilo je 30–godišnju misteriju, ali je donelo i jednu novu. Da bi otkrili da li je Merkurovo jezgro tečno ili čvrsto, naučni tim predvođen Jean-Luc Margotom sa Univerziteta Cornell, merio je male nepravilnosti u rotaciji ove planete. Za tu svrhu su koristili novu tehniku koja uključuje odbijanje od planete radio–signala poslatih sa zemaljskog teleskopa u Kaliforniji i ponovo hvatanih teleskopom u West Virginiji. Nakon 5 godina i 21 takvog osmatranja, tim je dobio vrednosti koje su bile duplo veće od onih očekivanih da je Merkurovo jezgro čvrsto. "Varijacije koje smo izmerili u Merkurovoj rotaciji najlakše je objasniti ako se pretpostavi da je jezgro delimično rastopljeno", objašnjava Margot. "Imamo oko 95% potvrda da je ova naša pretpostavka tačna".
Zagađeno jezgro Merkur, nazvan po Rimskom bogu glasniku sa krilcima na nogama, je najbliža planeta Suncu. Jedna njegova godina jednaka je 88 naših dana. Veruje se da Merkur ima tanku silikatnu koru koja prekriva ogromno gvozdeno jezgro. Zbog svojih malih dimenzija – masa mu je samo 5 procenata Zemljine mase – naučnici su mislili da se ova planeta ohladila ubrzo nakon formiranja, pretvorivši svoje tečno jezgro u čvrsto. Ali pre 30 godina, prilikom posete svemirske letilice "Mariner 10" planeti, otkriveno je veoma slabo magnetno polje, koje je imalo samo 1 procenat snage Zemljinog polja. Još tada su svi pretpostavili da je magnetno polje povezano sa dinamičnim istopljenim jezgrom. Margot i njegova ekipa pretpostavljaju da je tokom formiranja planete sumpor ili neki drugi lakši elemenat bio pomešan sa Merkurovim gvozdenim jezgrom, što je uveliko snizilo tačku topljenja. "Ako imate neke lakše hemijske elemente koji zagađuje gvožđe, to bi moglo da pruži objašnjenje zašto je jezgro ostalo fluidno do današnjeg dana", izjavio je Margot na konferenciji za štampu. "Iznenađenje predstavlja to", nastavio je Margot, "što nismo očekivali kondenzaciju sumpora na udaljenosti Merkura od Sunca." Radijalno mešanje Ovaj neočekivani rezultat se kosi sa standardnom teorijom o formiranju planeta. Ona kaže da su planete nastale od uskovitlanog diska gasova i prašine koji obavija novorođenu zvezdu. Unutar tog "protoplanetnog" diska, elementi se kondenzuju i očvršćavaju na različitim udaljenostima od zvezde, što zavisi od njihove gustine. Teški metali sa visokom tačkom topljenja, kao što je gvožđe, nikl i silicijum, kondenzuju se u čvrsto stanje u tačkama koje su bliže zvezdi, i od toga kasnije nastaju embrioni planeta. Od tih "planetezimala" ponekad nastaju prave planete. Zato su unutrašnje planete u našem Sunčevom sistemu – Merkur, Venera, Zemlja i Mars – sastavljene uglavnom od teških elemenata. Lakši elementi, kao što je dotični sumpor, mogli su da očvrsnu jedino negde dalje od matične zvezde, tamo gde je hladnije. Nova otkrića sugerišu da se u ranoj istoriji Sunčevog sistema dešavalo nekakvo "radijalno mešanje", kada su lakši elementi sa ivica solarnog sistema prebačeni napred, možda putem gravitacionih interakcija među planetezimalima. "Pošto nije za očekivati da se sumpor pojavi u čvrstom stanju tu gde je Merkur nastao, mora de je donešen tu iz udaljenih delova solarnog sistema", zaključio je Margot. Možda će misterija koja i dalje okružuje Merkurovo jezgro biti bar donekle rasvetljena kada NASA–ina letilica "MESSENGER" prvi put poseti planetu 2008. godine. "Očekujemo da će 'MESSENGER' razrešiti preostala pitanja koja su nam posmatrano sa Zemlje nerešiva", kaže Margot. Istraživači su za svoja merenja koristili ogromnu NASA–inu JPL 70–metarsku antenu u Goldstoneu, u Kaliforniji, kao i Green Bank Telescope u West Virginiji. Takođe povremeno šalju signale i sa Arecibo Observatory u Portriku, a primaju ih u Goldstoneu. (06.05.2007.)
|
MERKUR – KOPERNIK GA NIJE VIDIO |
