|
Ciklus predavanja o Tunguskom događaju
|
Ujuto, 30. juna 1908. u 7.40, strahovita eksplozija u području reke Podkamenaja u oblasti Tunguska, Sibir, na površini od 2150 kvadratnih kilometara, pokosila je 80 miliona stabala šume. Prema izjavama retkih očevidaca, udaljenih skoro hiljadu kilometara od mesta događaja, pre eksplozije na nebu se video dug svetleći trag zaslepljujućeg sjaja koji se lagano kretao. Nakon deset minuta usledio je snažan bljesak, a onda se začula serija jakih detonacija. Zatim je stigao udarni talas zraka koji je obarao ljude na tlo i lomio stakla u prozorima.
| Kliknite na ilustraciju |
 |
| Oboreno drveće nakon udara meteorita. |
Danas je ovaj slučaj poznat kao Tunguski događaj, ili Tunguska eksplozija. To je bio najjači udar iz svemira zabeležen u novije doba. Ne zna se pouzdano da li se na Zemlju obrušio asterodi ili kometa, ali telo je doletelo iz svemira i na visini od 5 do 10 kilometara od tla je eksplodiralo. Procene prečnika ovog meteorita se razlikuju i kreću se od 60, 90, 190 sve do 1200 metara. Eksplozija je imala snagu između 10 i 20 megatona TNT i bila je hiljadu puta jača od atomske bombe koja je unuštila Hirošimu. Tunguska eksplozija je registrovana na području cele Evrope i Aziji. Oscilacije u atmosferskom pritisku koje su usledile nakon eksplozije zabeležene su u Britaniji, a velike američke opservatorije su izvestile da je prozirnost neba mesecima nakon eksplozije bila smanjena.
| Kliknite na ilustraciju |
 |
| Događaj u Tunguskoj |
I pored svega nema podataka o neposrednim ljudskim žrtvama ovog događaja. Žrtve su, međutim, izostale samo zato što je eksplozija pogodila nenastanjeno područje. Da je meteorit stigao na Zemlju 4 sata i 47 minuta kasnije ceo Sankt-Peterburg bio bi uništen (Guinness Book of World Records, 1966 edition).
Tunguski događaj nije rasvetljen do kraja. On se desio u dalekoj zabiti carske Rusije i prva zvanična ekspedicija je na mesto događaja stigla tek nakon prvog svetskog rata i ruske revolucije. Godine 1921. ruski minerolog Leonid Kulik je posetio basen reke Podkamenaja, ali je prva prava ekspedicija na samo mesto događaja stigla tek 1927. godine. Nakon drugog svetskog rata više istraživačkih ekspedicija je ispitivalo mesto udara, ali ni do danas nije potpuno pouzdano utvrđena priroda tela koje je eksplodiralo. Neke činjenice govore u prilog mišljenjima da se radilo o asteroidu, ali ni do dan danas na tlu nije pronađen krater koji nastaje od udara asteroida. Juna prošle godina (2007) ekipa naučnika sa Univerziteta u Bolonji je objavila da je pronašla krater, ali drugi naučnici izražavaju sumnju u te nalaze (radi se o jezeru prečnika osam kilometara i za sada još nije jasno da li je ona zaista nastalo 1908. ili je, kako neki smatraju, mnogo starije, najmanje 5000 godine).
Alternativne teorije
Brojne nepoznanice o Tunguskom događaju su otvorila velike mogućnosti za špekulacije. Tako su nastale mnoge maštovite teorije o ovoj eksploziji od kojih su neke zanimljive kao SF štivo.
Tako je eksplozija navodno nastala prolaskom mini crne rupe kroz Zemlju (problem ove teorije je što nije primećen nekakav "izlazni" događaj na drugoj strani planete), pa onda da je do eksplozije došlo zbog sudara grudve antimaterije sa Zemljinom atmosferom (nikakva antimaterija do sada nije uočena ni u Sibiru, ni mnogo, mnogo dalje, zapravo nigde), pa da se radilo zapravo o eksploziji venzemasljskog svemirskog broda (čista SF) itd.
Najstarija od svih alternativnih teorija nastala je odmah u trenutku udara. Po njoj udar je označio konačan početak kraja sveta. Postoje dokumenti da su seljaci iz nekih sela u Tunguskoj bili toliko zaprepašćeni događajem da su uputili delegaciju u grad kod sveštenika da ga pitaju da li je to počeo kraj sveta i kako da se za njega pripreme. Ova teorija je vrlo brzo napuštena.
Aleksandar Zorkić
