|
1. Uvod U burnoj istoriji, Zemlja se mnogo puta sudarila sa nekim asteroidom ili kometom. Manji delići neprestano pogađaju gornje slojeve Zemljine atmosfere, gde se usled trenja pretvaraju u paru (najčešće su veličine graška i teže oko grama); svake noći meteori se mogu videti na vedrom nebu. Hiljade meteorita (mase od po nekoliko kilograma) svake godine ipak prodiru kroz atmosferu i bez štetnih posledica padaju na površinu naše planete. U veoma retkim slučajevima meteoriti mogu možda da probiju krov neke kuće, ali nema pouzdanih dokaza da je ikada bilo ljudskih žrtava. Mnogo ozbiljniji događaj zbio se 1908. godine, kada se jedan kosmički objekat raspao u atmosferi iznad Tunguske, u Sibiru, oslobodivši energiju veću od 10 megatona klasičnog eksploziva TNT–a. Ali čak i ovaj sibirski objekat samo je jedan od manjih članova iz Zemljinog susedstva. Pravi razlog za brigu su veliki objekti, veličine od najmanje 1 kilometra. Mada vrlo retki, sudari sa takvim objektom mogu da se ozbiljno odraze na ekosistem naše planete i izazovu masovna uništenja flore i faune. U sledećem tekstu ćemo raspraviti o rizicima sudara sa objektom različitih dimenzija. Ti projektili mogu biti ili kometni ili asteroidni i mi ih jednim imenom nazivamo NEO (Near Earth Objects) – objekti koji se kreću u blizini Zemlje. Svakih nekoliko vekova Zemlju je pogađao NEO dovoljno veliki da izazove smrt hiljada ljudskih bića, odnosno stotine hiljada da je bio pogođen urbani deo. Ako gledamo milenijumsku skalu vremena, moguće je očekivati katastrofu uporedivu sa onima najvećim poznatim u Zemljinoj istoriji (Pike, 1991). Tokom našeg života postoji mala ali ne i nula šansa (recimo, 1 prema 10.000) da Zemlja bude pogođena objektom toliko velikim da u globalnom smislu uništi izvore hrane i izazove kraj civilizacije kakvu danas poznamo (Shoemaker i drugi, 1990). Kao što je opisano u poglavlju 3, procena broja NEO dovoljno velikih da izazovu globalnu katastrofu je unutar faktora dva, dok je procena manjih objekata još nepouzdanija. Naročito je nesigurna procena važnosti kometa dugačkog perioda, te stoga teških za otkrivanje, koje mogu da izazovu sudare većom brzinom od drugih NEO objektata (Olsson–Steel, 1987), mada su asteroidi (uključujući i mrtve komete) dominantni po fluksu. Isto tako, malo su nam poznate i konsekvence po okolinu u slučaju takvih mogućih udara, a najveća nepoznica su socijalne i ekonomske posledice jedne takve katastrofe. Veoma malo istraživanja se bavilo ovakvim posledicama ali su sva sumirani u sledećim poglavljima.
(maj 2004.)
|
