Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama

Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Knjige D. Dragovića: "Molim te objasni mi" "Kalendar kroz istoriju"

< | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |  >>

3. Granične vrednosti za globalnu katastrofu

Granična vrednost za veličinu objekta koji bi izazvao jednu ili sve gore navedene efekte zapravo tačno poznata. Geohemijski i paleontološki dokazi pokazuju da je pre 65 miliona godina jedan udarac (ili možda više njih na malom prostoru) NEO od 10 km izazvao istrebljenje oko polovine vrsta živih bića na Zemlji (Sharpton i Ward, 1990). Taj takozvani K–T sudar je oslobodio energiju od oko 100 megatona. Takvo istrebljenje živog sveta se nekoliko puta ponavljalo u nekoliko prošlih stotina miliona godina i veruje se, mada nije još provereno, da su za mnoge od njih odrovorni upravo ovakvi sudari. Iz astronomskih i geoloških podataka znamo da su sudari sa telima od 5 km i većima mogući jednom na svakih 10 do 30 miliona godina.

Tanki, svetli sloj gline, debljine manje od 2 cm (na samm vrhu ovog preseka) predstavlja ostatke katastrofičnog događaja kojim je završena era Krede, pre oko 65 miliona godina. Ovde je prikazan površinski kop kraj Madrida, u Koloradu, SAD.

Smrt od gladi velikog dela svetske populacije može da bude manje grozna od činjenice da bi usled ovog kataklizmičnog udara bio iznenada potpuno uništen značajan deo životinjskih vrsta. Ali danas znamo jako malo o zavisnosti veličine objekta i stepena takve smrtnosti. U svetlu svih onih znanih promenjivih (mesto udara, godišnje doba itd.) i nesigurnosti u fizičke i ekonomske konsekvence, ostaje otvoreno pitanje koliko su elastični naša poljoprivreda, ekonomija i društveno organizovanje i koliko mogu da se suoče sa jednom ovakvom katastrofom bez presedana u istoriji.

Te nesigurnosti mogu biti predstavljene i kao široki dijapazon mogućih posledica u zavisnosti od veličine (ili energije) udarnog tela ili kao određenu skalu globalne katastrofe izazvanu izvesnom veličinom udarnog tela. Uzmimo drugi način i izrazimo neodređenosti u smislu granične vrednosti veličine projektila koji je u stanju da stvori globalnu katastrofu sledećih razmera:

• Biće uništena većina svetskih izvora hrane i/ili,
• Biće izazvana smrt više od četvrtine svetske populacije i/ili,
• Biće izazvani slični efekti na globalnu klimu kao oni teoretski opisani u slučaju "nuklearne zime" i/ili,
• Biće ugrožena stabilnost i budućnost moderne civilizacije.

Katastrofa sa jednom ili svim ovim navedenim osobinama, neprimerenim u ljudskoj istoriji, potencijalno bi imala posledice na sledeće generacije.

Da bi shvatili šta navedena skala katastrofa defiiniše, važno je prvo odrediti šta ona nije. Govorimo o stepenu katastrofa koje daleko prevazilaze velike svetske ratove, a rezultat su udarne eksplozije značajno veće od eksplozije 100 najvećih hidrogenskih bombi ikada napravljenih i detoniranih odjednom. Sa druge strane, govorimo o eksploziji daleko manjoj (manje od 1 procenta energije) od K–T sudara od pre 65 miliona godina. Govorimo o katastrofi koja je pretnja modernoj civilizaciji, a ne o apokalipsi koja bi predstavljala opasnost za opstanak čoveka kao vrste.

Kolika je veličina udarnog tela koje bi moglo da dovede do globalne katastrofe takve snage? U junu 1991. godine, na konferenciji povodom Near-Earth Asteroid objekata u San Juan Capistranu, u Kaliforniji, granična veličina o kojoj se najčešće raspravljalo je bila oko 2 km. Tu granicu prihvaćenu na seminaru usvojio je Brian Toon iz NASA AMES Research Centra septembra 1991. Od brojnih efekata takvog udara na okolinu, Toon je zaključio da bi najgori bio onaj izazvan finom submikrometarskom prašinom izbačenom u atmosferu. Ona traje veoma dugo i modeli globalne temperature koje su izradili Covey i saradnici (1990) pokazuju da bi prašina izazvala značajan pad temperature, što bi se ozbiljno odrazio na poljoprivredu širom sveta. Količina submikrometarske prašine potrebne za klimatske promene ekvivalentne onima izazvanim "nuklearnom zimom" procenjena je na oko 10.000 teragrama (Tg) (1 Tg = 1012 g). Pri brzini od 30 km/sek, granična veličina takvog nebeskog tela bila bi između 1 i 1,5 km u prečniku.

Granična vrednost veličine objekta koji bi izazvao globalne žrtve i opasnost za civilizaciju skoro sigurno leži između 0,5 i 5 km u prečniku, možda blizu 2 km. Udari objekata te veličine statistički se dešavaju nekoliko puta u milion godina.

< | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | >>

(maj 2004.)

Komentar? Vaše ime: Vaša e-mail adresa: Predmet: Vaš komentar:

Potražite AM Index priključite se

vrh