|
05. jan. 2007. Novinska agencija France Presse iz Pariza, AFP, javila je jutros vest da je na Saturnovom najvećem mesecu, Titanu, otkriveno jezero metana, čime je rasprostranjena teorija o sličnosti ovog dalekog i tajanstvenog sveta sa na[om planetom dobila snažan vetar u jedra.
Dugo je tajanstveni Titan intrigirao svemirske naučnike kao jedini mesec u Sunčevom sistemu koji poseduje gustu atmosferu – koja je, kao i Zemljina, uglavnom sačinjena od azota. Pored toga, njegova atmosfera je bogata metanom, mada je pravi izvor ovog ugljovodonika još uvek nepoznat. Po geološkim merilima, metan ima relativno skroman životni vek. Pre nego što ih Sunčeni zraci razore, njegovi molekuli mogu da egzistiraju "samo" nekoliko desetaka miliona godina. Obzirom da je Titan star nekoliko milijardi godina, pitanje rasprostranjenosti metana u Titanovoj atmosferi je bilo uvek otvoreno. Bez neprestanog nadoknađivanja razgrađenog, on bi trebalo davno da je već potpuno nestao sa površine. Po popularnoj teoriji, izvori metana bi trebali da se nalaze u prostranim okeanima ugljovodonika na površini Titana. Ali kada je 2005. godine američka svemirska sonda "Cassini" poslala evropski lender "Huygens" na površinu, na Zemlju su stigle slike turobnog pejzaža obavijenog narandžastom sumaglicom. Jeste bilo naznaka metanskih padavina i bujica, ali ne i bilo kakvih mora ili okeana. Ali analize radarskih fotografija koje je "Cassini" načinio 22. jula prošle godine, koje su završene tek juče, u četvrtak 4. januara, pokazuju 75 velikih, glatkih površina prečnika od 3 do 70 km koja vrlo lako mogu da budu jezera tečnog metana, izjavili su naučnici iz NASA. Oni veruju da ova jezera prestavljaju dokaz o postojanju "metanskog ciklusa" na Titanu – sistemu koji je identičan vodenom ciklusu na Zemlji, u kome tečnost isparava, hladi se i kondenzuje, i u vidu kiše pada nazad na površinu, nadopunjujući površinske rezerve. Kako stoji u izveštaju naučnika, možda se kao i na Zemlji, Titanov površinski metan jednim delom nadoknađuje i tečnim metanom koji izbija iz okolnih stena i tla. Neka od posmatranih metanskih jezera su na većim severnim geografskim širinama poluprazna, dok su druge depresije potpuno suve, što sugeriše da je metanski ciklus podložan sezonskim promenama. Tokom zime, jezera se šire, dok se preko leta smanjuju pa čak i potpuno nestaju, dajući još jednu paralelu sa Zemljinim hidrološkim ciklusom. Ovaj navedeni izveštaj je osvanuo u britanskom naučnom nedeljniku Nature u četvrtak, a potpisala ga je dr Ellen R. Stofan iz laboratorija Proxemy Research [1] u Virdžiniji i sa Univerzitetskog koledža u Londonu. (Ona je i "šef" svih naučnika u NASA–inom programu "New Millennium" i nosilac prestižne nagrade za nauku i inženjering koju dodeljuje lično predsednik USA.) Naravno, Titan i Zemlja su veoma različiti, naročito ako se razmišlja o njihovim potencijalima za razvoj života. Titan je hladan, mračan i koliko za sada znamo bezvodan, dok je Zemlja – setimo se avgusta! – topla, svetla, sa puno tečne vode. Ali, kako tvrdi francuski astrofizičar i profesor univerziteta iz Nanta, Christophe Sotin, i naša planeta i Titan su nastali u procesima koji su u osnovi vrlo slični. Navedena otkrića "daju na težini činjenicama da je Titan jedan kompleksan svet, na kome je interakcija između unutrašnjih i spoljnih slojeva kontrolisana procesima koji moraju biti dominantni u evoluciji svake zemljovike planete," kaže Sotin u komentaru. "I stvarno, koliko je nama do sada poznato," dodaje Sotin, "postoji samo jedno planetno telo koje pokazije veću dinamiku od Titana. Njegovo ime je Zemlja!". (05.01.2007.)
|
Saturnovi sateliti - tabelarni pregled (avgust 2003.) Dva nova satelita Saturna (17.8.2004.) HAJGENS NA TITANU
Spuštanje Hajgensa
(1) Fotografije – pitanja i odgovori •
Tok događaja
Pogledi na Titan sa različitih visina HUYGHENSOV TITAN I VRLI NOVI SVIJETOVI (24.03.2005.) |
